РТВ Теорија и пракса

je veoma dobar, jer je u njemu sve organski povezano: komičan ton, muzika, lakoća, duhovitost Velika je šteta što kasnije opada ritam režije, naročito kod banalnih dijaloga (na primer kada Cuki priča svojoj prijateljici o prinudnom izletu kod Eskima, o seksualnoj revoluciji koja se

tamo odigrala. Međutim, zahvaljujući naglašenim aforizmima, duhovitoj režiji i prilično dobroj glumačkoj igri, radio-drama Anđelka Erdeljanina stvara dobro raspoloženje, pruža dobre mogućnosti za smeh, a možda drugi cilj nije ni imala.

2. Ervin Fritz: KOMISIJA ZA ODVRAĆANJE SAMOUBICA Reditelj: Laslo Bozo

Rađio-drama slovenačkog pisca Ervina Fritza građena je na jednoj jedinoj ideji: odigrava se u čekaonici Komisije za kandidate samoubistva. Prvo o komisiji: kandidati za samoubistvo prvo moraju nabaviti odobrenje - to je groteskna ideja drame. Kandidati se pojavljuju više puta pred komisijom sa raziičitim uverenjima; svoje siučajeve predstavljaju na različite načine, ali komisija samo u retkim slučajevima daje svoj pristanak, jer kandidati nabrajaju najbanalnije razloge pa se zbog toga njihov slučaj graniči sa kičom. Ervin Fritz je najverovatnije namerno organizovao svoju radio-dramu na taj način. Već samo postojanje jedne takve komisije je groteskno, a možda i apsurdno. A takve su i molbe kandidata; samoubistvo se izdiže iz sfere privatnog života u sferu zajedničkog življenja, a time odjednom sve što pojedine živote čini neizdržljivim - ijubavno razočarenje, nesreća, neuspeh, bolest i pijanstvo, sreća i beznadežnost - počinje da se tumači kao nešto izvan privatnog života i time gubi u svojoj težini, postaje komično i besmisieno. A posle toga komisija za odgovaranje ne može imati puno posla. Ervin Fritz ipak i dalje razrađuje dramu, za brigu svakog

kandidata pronalazi reženje, i to takvo rešenje koje tok drame, koja u izvesnom smislu teži tragediji, preokreće u komediju. I što je najbitnije, time ne dokazuje da je život podnošljiv i koristan, nego baš suprotno od toga. Groteskno kreveljenje raskrinkava život - i ako baš želimo opravđava sudbinu kandidata za samoubistvo, koja je u suprotnosti sa tokom drame i sa radosnim završetkom. A to dokazuje da je drama Ervina Fritza izgrađena od više siojeva, da se iza prividne monotonosti kriju slojevi značenja. Ali reditelj baš te slojeve nije prepoznao u drami. Izabrao je najlošije rešenje. Zahtevao je ozbiljno prezentiranje teksta koji je trebalo predstaviti sa ironijom, sa ruganjem, jer su samo na taj način mogli potpuno doći do izražaja značenje i poruka drame. Možda se uplašio od te beziziaznosti, iz koje bi na osnovu prividno salonskog teksta, štaviše, teksta koji teži ka optimističkom završetku - mogli izvuči neku pouku. Ali bojazan reditelja ni u kom slučaju ne opravdava pogrešno tumačenje teksta. Možda jednostavno u drami nije prepoznao one unutrašnje stilističke i konstrukcijske izvore snage, na kojima

226