РТВ Теорија и пракса

Laslo Gerold,

književni kritičar, asistent Filozofskog fakulteta u Novom Sadu

Konačno jedna radio-drama, koja ima telo. Ima rečenice, atribute. Saslušajmo jedan deo; „... Za mene bi bila najveća sreća neprekidno slušati vas, Enriko! Ali vi ste odlučili da ćete pobeći od mene u svet, zbog neke divlje pustare ćete me napustiti i zaboraviti, jer smatrate da vam je ona domovina, Ali prava vaša domovina ću biti uvek ja! Bez obzira na to što će posle vas u meni ostati samo jedno iedeno hujanje, blistajući, sporo trepćući odsjaj u očima, tihi odjek ili zvuk u ušima...” Skoro kič, ali uvek uspeva da izbegne stropoštavanje u pravi kič. Jedan atribut, jedan fin preokret i - postaje prava književnost Ili; „Dakle, tu sam, kao glasnik iz dalekog sveta, koji spava u trščarama, u gajevima, šupljinama drveća, jede što nade ili što mu dobacuju, koji, čak i kada ga pitaju, ne odgovara, samo mrsi svoju veliku bradu i maše svojim šeširom, ali pogled mu je prijateljski, a pored toga je do ganuća tužan; na sebi nosi u velikom, neobjašnjivom neredu odelo putujućeg Jevreja, skitnice, putnika, naučnika i vojnika, kao da je nabacao na sebe sve ono što je našao na put bačeno i tako, na osnovu dh delova odeće izgleda kao da dolazi iz velike daljine... ali u njegovim papirima

0 tome ništa ne piše, zbog toga dehije veoma sumnjivo njegovo snebivanje, kako namešta svoj od rose mutni binokl u čijem se staklu skoro razmetljivo odražavaju zvezde neba...” lako je složenost rečenice malo usiljena, to je u stvari bogato obdarena književnost Poređenja, rečenice, atributi čija se težina, telo oseća. 1 atmosfera. Što ove rečenice zrače. jer priča, koju je Brašnjo ispričao je tipična epizoda, koja ima samo sredinu; početak i kraj su nepoznati. mogu se samo naslutiti, ali to uopšte nije bitno. Jedna jeđina epizoda iz života jednog konspiratora, dok o konspiratoru i o onima sa kojima dolazi u kontakt ne saznajemo ništa više od onog što je u datoj situaciji potrebno. Neko beži, nepoznate prijateljske ruke mu pomažu, Jedan fijakerist, čiji konj nosi neobično ime - princ Meternih, odvodi ga u neki seoski dvorac, u kojem će se begunac jedno vreme skrivati kao slikar. Na putu mu se događaju dve stvari; najpre uzimaju u kola jednu kaluđericu, o kojoj kasnije saznajemo da je monašku odeću nosila samo privremeno i da u stvari učestvuje u potpomaganju konsplratora, U dvorcu će ona postati negovateljica, družbenica, raodel i poverljiva osoba našeg „heroja”. Drugi je događaj kada žandarmi zaustavljaju kočiju, ali Enriko (Imre Viši) uspeva da pobegne i đok u

1. Ištvan Brašnjo: KAKO SU NOČI POSTALE SVEŽE

228