РТВ Теорија и пракса

počnem da se oblačim i na stepenicama oblačila sam pantalone i ovaj...cipele. DECAK PETAR DAMJANOVIĆ: Nalazio sam se na terasi i onda nešto poče da tutnja...i onda da vidim, da izvadim moje pare za svaki slučaj, imao sam tamo dvadeset hiljada i odjednom ja pogledam na terasu, vidim lampa počela da se šeta, i onda da uzmem pare, a fioka se zatvori. I taman, taman da sklonim ruku, a onda se otvori, taman da uzmem, a onda se opet zatvori i tako stalno. DECAK MIRO TARANA: Ja sam potrčao tamo ka plaži. I vikao: zemljotres, zemljotres. Kad je nastavnica izašla, rekla je: ~Ne ka plaži, možda zemljotres dolazi s mora, može da vas potopi talas!” I ja sam onda stao kod jedne...one palme. I tamo sam stajao sve vreme i ja sam rekao mojim drugovima da ovako trčim na krosu da bi bio uvek prvi. DEVOjCICA VENDI LENARDIĆ: Baka je dotrčala iz hotela u papučama i onda mi je rekla...ja sam pitala zašto nema cipele...ovaj..,a ona je rekla da su njoj cipele počele da skaču. Jedna ispod kreveta, a druga krenula prema balkonu. I kad je htela da uhvati, počelo je tada da pada malter L.ovaj.J u kupatilu je počela da se ruši kada. I ona je brzo izašla van„.jedva je izašla od maltera što se srušio ispred njenih vrata. Pa je onda, kada je silazila...ovaj...niz stepenice čula kako neki čovek iza nje viče: „Nemojte da se okrečete, ja nisam obučen...” Ha! (Smeh) SPIKER I: (Sa registrofona Radio-Beograda) Kako smo obavešteni, učenici osnovne škole „Đuro Đakovič” iz Beograda, koji su bili na odmoru u Bečičima u hotelu „Splendid” bezbedni su i več su na putu za Dubrovnik. SPIKER IV: Obavešteni smo da su deca koja su u odmaralištu u Čanju dobro i da nijedno nije povređeno... DEVOjCICA VENDI LENARDIĆ: Baka je brzo dotrčala i, ovaj, kad je videla da smo mi dobro, ona je počela posle sa nastavnicom da, ovaj, nas umiruje, neke koji smo plakali... U stvari, mi iz našeg razreda nismo plakali, drugi su plakali. DECAK MIRO TARANA: Nama je nastavnik rekao da...sakupio nas je sve dečake iz

30