РТВ Теорија и пракса

Sa ovog stanovišta je vrlo interesantn rad dr Plenkoviča koji nudi takvu strukturu televiziskog informisanja u sedam integrirajućih podsistema, sposobnu da na demokratski način oformljuje javno mnenje na principima maksimalnog usaglašavanja stavova samoupravljača. Može se verovati da če diskusija na ovom Savetovanju, kao i naša teorija i praksa ponuditi i nova rešenja u ostvarivanju ovog strateškog političkog cilja. Može se, takođe, sa sigurnošču tvrditi da mi svi moramo svakodnevno raditi i težiti ka tom cilju - pretvoriti radnog čoveka i samoupravljača u istinski subjekt celokupnog sistema komuniciranja. Kad smo kod ovog značajnog, ako ne i centralnog pitanja iz kompleksa društvenog položaja televizije, valja objasniti i jedan odnos koji se u našoj praksi pojavljuje kao dosta nedefinisan. To je odnos televizija gledaoci. Naravno, postoji više dimenzija ovog odnosa i više tačaka posmatranja. Međutim, osnovno pitanje na koje mi i u našoj diskusiji ovde, a i dalje u praksi moramo nači odgovor, je sadržano u ovome; ra/e li ceo kompleks odnosa televizija gledaoci u suštini stavljanje gledaoca upasivni odnos objekta informisanja? Možda je ispravnije da, kada govorimo o odnosu između televizije i gledaoca, sa bilo koje tačke gledišta, uvek budemo na oprezu da ne dejstvujemo snagom televizijske moči na gledaoca kao na objekt koji samo prima informaciju. Reč je o tome da u našem celokupnom drušfvenom nastojanju da radni čovek bude subjekt i nosilac kreacije u sistemu komuniciranja, ne odvajamo mehanički neke tradicionalne odnose, več da na svakom koraku radimo na ostvarivanju naših opredeljenja. Značajno pitanje iz kompleksa društvenog položaja televizije jesu granice do kojih može stiči televizijski „napad” na radni dan čoveka. Moramo priznati da o tome nismo dovoljno razmišljali. Postoji utisak, a možda je to sasvim slobodan utisak, da, kada bi imali mogučnosti veče proizvodnje, jugoslovenski televizijski centri ne bi stali na sadašnjem kvantumu emitovanja programa. A dokle mi objektivno možemo napadati i radno i slobodno vreme radnog čoveka, studenta i učenika? Veliki deo odgovora na ovo pitanje nudi rad Muhameda Nuhića. Diskusija če sigurno otkriti i nove tačke gledanja. Ali sigurno je jedno, Mi moramo u našim posebnim i zajedničkim planovima praktično i te kako voditi računa o objektivnim vremenskim granicama u toku dana do kojih se televizijski program može razvijati bez opasnosti da postane suprotnost samom sebi. Dosta je radova i dosta stavova u radovima posvečeno zajedništvu jugoslovenskih televizijskih centara. Citiranjem pojedinih delova iz različitih radova može se doči do određenih

9