РТВ Теорија и пракса

pregledan kako po svojim ishodišnim tačkama tako i ciljevima i zadatostima eidetskih medija 2 - od foto-filmske i tele-montaže do foto-film-tele ideje - ka teleideogramu; on bi jasno ukazao na indiferencije kojima smo podložni. Naime, tek kada se uoči da svaki medij na specifičan način specifično generiše svest (i to specifičnu svest), tek tada će biti moguće praviti, ne bih rekao praktične i jasne, jer to podseća na Dekarta, nego stroge i brižljive distinkcije ovog ili onog medijskog praxisa. Ta razlikovanja upučivala bi ргеко otkrivanja suštinskih odrednica „pregrejanih opštila” na njihovo radikalno „preokretanje”, tačnije na nužni stav i indikaciju za „preokretanje pregrejanih opštila” (Maršal Makluan) i njihovih tradicionalnih filozofema. Јег, umesto da televizija svojim sažimajučim elektronskim instrumentarijem revoluciono-dijalektički nastupi kao eliminator pregrejanih (otuđujučih, metafizičkih) opštila, ta opštila joj se nameču i nju destruiraju, de-generišu. Te negativne tendencije se odražavaju u zakrivanju života i životne stvarnosti a-električkim, a-strujičnim, a-televizičnim, time i a-medijskim fenomenom. 3 „Umesto da se TV kamere uprave u živo meso procesa, zbivanja i događaja društvenog organizma čime televizija osvaja i dobija svoj specifični kreativni status”, o čemu smo doslovno ovako pisali još 1961. godine, sve je više emisija „složenih” struktura koje kao dimne zavese stvarnosti (inače formulacija koja potpuno odgovara reklamama) prekrivaju život 4

3 Generalna razlikovanja TV emisija u tipološkom smislu izvršili smo u našem radu ~Sa trake i uživo” objavljenom u ~RTV-teorija i praksa” br. 7/77. str. 101-105. na srpskohrvatskom i u engleskom izdanju istog časopisa „From the Tape and In Vivo” (Special Edition 1/79. str. 112-115). pa ćemo se i dalje prilikom bližih određenja u ovoj raspravi držati predložene tipologije prema shemi u odnosu na veće ili manje prisustvo / odsustvo neposrednog ili transponovanog u TV emisijama: A. apsolutna televizija,

B. stvarnost sa trake, C. umetnost na TV,

uz izvesnu napomenu kod prelazne forme /В./ da postoje; pod 1. snimljena dela umetničkih vrsta - umetnost iz druge ruke (arhitektura, spomenici. slikarstvo, muzika i sl.). pod 2. hortikultura i estetski fenomeni prirode (prirodno lepo, kristali raznih minerala, biomorfni. speleološki i slični fenomeni).

* Umesto da živa. neposredna i direktna televizija uključuje gledaoca u najrazličitije tokove i zbivanja svakodnevnog života - da i onpostane sa- i učesnik. njemu se nude ..identifikacije i star-modeli - što vodi neautentičnom životu (nisu li mnogi živeli tuđ život kao svoj? od super egosa do podražavanja i imitacije. to jest identifikaciie sa mass zvezdama) što je sasvim u suprotnosti sa izgrađivanjem integriteta i identiteta sopstvene ličnosti („identity”).

77