РТВ Теорија и пракса

Televizijska praksa takve usmerenosti, duboko u vodama podražavalačkih i pred-stavljačkih medija (pozorište, film) tim svojim podražavanjem i iz-igravanjem života zakriva žive tokove pravog života i životnosti, transponuje život i mimetički ga maskira. 5 Te strukture svojom zavodljivošču i „atraktivnošču” (opseniti prostotu i „obogatiti” prostu, direktnu videadju) malo-malo pa se nađu i u zabranima „prostih” struktura da ih „oplemene” diletantskim tekstovima i „vrhunskom” šmirom. Pa će u toj ekspanziji i hiperprodukciji artificijelnog procvetati dvostruko falširane i medijski i umetnički lažne vrednosti, ove druge iz sasvim razumljivih razloga jer se Šekspir ili Krleža, Gavela i Stupica odista ne može biti svakodnevno. Negde se televizija poredila sa vodovodom, pa smo to parafrazirali jednom zvučno-značenjskom asocijacijom „look and water” - vodovod za oči. U opštoj poplavi zaista rekli bismo da su te vodovodne cevi popucale. Ali vodovod, srećom, ima i slavinu. 6 Izgradnjom metodologije žive i direktne televizije treba đa se dolazi ne do umetnosti na televiziji i ргеко televizije, nego do autentične i autohtone video-umetnosti: estetskog fenomena ideo-videa. Ta metodologija (flip-flap, laki udari sonde) intervencije u sirovu Ijudsku praksu dovešče do takvih rezultata - novih i začudnih konfiguracija koje je Anton Marti postigao svojim elektronskim remek-delima (TV Chef d’oeuvre) - i na drugim segmentima televizijske prakse.

5 Televizija nam je 1980. prevashodno „fudbalska” i „mimetička”. Socio-psihološki u oba slučaja - aleatorna i ludička a u medijsko-kulturološkom a-medijska. (Vidi „RTV-teorija i praksa” br. 1/75 „О atribuciji televizičnog” i br. 15/78 „Ekstenzivna i intenzivna televizija”).

6 jedan primer kao „reprezentativni uzorak” u TV programu 8. februara 1980. u vremenu od 18.45-00.30 časova: na prvom programu Mapet šou . Sedam plus sedam 13. emisija, film Koreni, sledeće generacije, na drugom programu film Tomi. između jedan dnevnik i nešto reklama - to je sve što se moglo kontinuirano bez prekida pratiti u navedenom intervalu toga dana. Tu je pouzdano izvršena dubinska montaza svesti: simpatične lutke, Lokice. šljokice, jedna niti-niti paorska bidermajer frajlica (Vesna Čipčič), smokinzi. lepa sobarica poklanja Ijubav najnesimpatičnijem ali zato vodoinstalateru. obojena „middle class”, rock+opera+film - medijski „kontrarevolucija”... TV Dnevnik - kap u moru peska. Kada se to veže. opet po principu dubinske montaže svesti sa jednom ranijom emisijom u kojoj poznati hirurg izjavljuje da mu je veča sklonost da leči i operiše radnike i seljake - nameće se pitanje, s izuzetkom Mapetovaca koji i kada bi bili živi spadaju u nadležnost veterine, koji bi prikazani Ijudi ili njihovi prikazivači zađovoIjili taj selektivni lekarski kriterij. Televizija - skalpel ili laser svesti?

78