РТВ Теорија и пракса

i gde god je to mogućno, jer istinu o njoj i njenoj misiji niko drugi sem ona sama neče reći. Tito sam piše iz godine u godinu o štrajkovima, poslodavačkim nepravdama, nevoljama, poniženju, eksploataciji radničke klase, organizovanju i otporu radnika. Izvori njegovih informacija su u njegovom ličnom iskustvu, u sredini, i u klasi kojoj pripada i za koju se bori. Gde god se nalazi i radi, kuda god putuje, on ima samo jednu temu i samo jedan cilj - da doprinese angažovanju radnika i organizaciji njihovog klasnog otpora. On zna i veruje da će ti listovi, makar mali po tiražu i neugledni po izgledu, ići od ruke do ruke, da če ih čitati seljaci, radnici, proleteri, istinski napredni Ijudi, da će ih pismeni prepričavati nepismenima i da če te informacije biti podstrek revolucionarnoj borbi i dinamizmu. Treba imati u vidu da su u to vreme bile izuzetno velike teškoče u pokretanju i radu ilegalne štampe. Tito je jednom prilikom podsetio da je policija progonila komuniste i čak za svaki uhvačeni letak terala na robiju. No, kazao je on, komunisti su se ipak snalazili, a kad nisu mogli drukčije, pisali su „ezopovskim jezikom”. Ocenjujuči značaj partijske štampe u periodu 1937-1941, Tito je posebno ukazao da se kroz partijsku štampu vodila uporna borba za demokratska prava naroda, vodila stalna kampanja protiv nenarodnih režima i tražilo obrazovanje narodne vlade. Partijska štampa je neprekidno raskrinkavala planove fašističkih osvajača i tražila okupljanje svih rodoljubivih snaga u jedan antifašistički front, vodila je u prvom redu borbu za jedinstvo radničke klase. Sve to imaio je izuzetan uticaj na najšire narodne mase. „Tek kada danas čitamo tu štampu" - rekao je Tito na V kongresu KP) „vidimo kako je naša Partija čvrsto, dosljedno i nepokolebljivo išla u susret velikim događajima; tek onda je jasno svakom ko to čita zašto je naša Partija mogla postati rukovodilac borbe naroda za slobodu, nezavisnost i bolju budučnost". Jedan od najznačajnijih događaja u Užičkoj republici 1941, pored osnivanja oružanih jedinica NOP i prvih narodnooslobodilačkih odbora, svakako je ponovno pokretanje organa Komunističke partije - „Borba” na oslobođenoj teritoriji. To nije slučajno. Zabranjena 1929. godine, „Borba” je morala, po logici revolucionarnog razvoja događaja, da se pojavi kao legalni organ sada več legalne KP, koja je izišla u mase parolom o svenarodnom ustanku i koja je u tom trenutku bila svesna da samo okretanjem masama, najdubljim njihovim

14