РТВ Теорија и пракса

društvu. No, s tim u vezi javlja se i potreba za obradom pojedinih pojmova i kategorija ne samo sa stanovista nphovog klasičnog, leksikografskog značenja već i s obzirom na mogučnost njihovog svrstavanja u sistem kategonja kojima se osvetliava tkivo složenih i često apstraktno-teorijski nezahvatljivih procesa. Tako se, na primer, pojam propagande može objasniti i sa stanovišta njegovih klasičmh funkcija i značenja, ali i sa stanovišta propagandne prakse u samoupravnom društvu, tj. u kontekstu u kojem se umesto interesa eksploatatorskih klasa i slojeva ovaploćuju interesi radmcke klase. Prema tome, pojam propagande posmatran u jednom, odnosno drugom kontekstu mora da trpi izvesne izmene i u samoj definiciji, a takvih pojmova i kategonja, naravno, ima čitav niz. Čitava skala promena u našem informativno-komumkativnom sistemu od oslobođenja do danas objašnjena je vec na osnovu mreže pojmova obrađenih u Leksikonu, lako je u p Tkojem, po prirodi stvari, nije moguće ostvanti mvo naucne produbljenosti i metodičnosti, svojstven naucmm studijama posvećenim užim oblastima. kao što su: sistem mformisanja procesi komuniciranja. oblici novinarskog izrazavanja istorpat štampe, itd. Međutim, uza sve ove ograde, nadamo d Leksikon odgovoriti svojoj nameni, bez obzira što je nastao u uslmtima nedovoljne razvijenosti komunikativno-mformativne teorije. U svetiosti izloženih zahteva (da se što kompleksnije zahvate kategorije preko kojih se misaono ovladava sl ° zen ™ fenomenima komunikativno-informativne prakse odnos novinarskog rada uzetog u svim njegovim pojavmm ) metodološki je bilo važno, vec u^pnstupu. r^at l odred Leksikona prema određemm podruc]ima. kao sto su. teorpa tehnika novinarstva, informativni sistem, istonja novinarstva. avno mnenje i masovne komunikacije, itd. Pošto su izvesm pojmovi označavajuči za čisto tehničke aspekte komumkamono-žurnalističke prakse ili novinarskog rada uop^ e > J e JJ a Leksikona smatrala je da se ta vrsta pojmova mozeizloztisto sažetije da bi, opet, drugi pojmovi, vezam za kompleksm) nrocese i pojave, nužno bili obrađeni šire i često u naučno-esejističkoj formi, tj. u formi teorijskih pnloga. Niz pojmova. kompleksnih i višeznačnih po svojoj struktun ne bi se mog pojmiti drukčije osim uz pomoć šireg naučno-teorijskog se nbrazloženja Takvi su pojmovi, na pnmer, svi om kojima se defini!« cenfialni fenomeni i„f„mativno-komumkat.vne pr.kse

208