РТВ Теорија и пракса

jedan radio-dramski umetnički tekst „znači nadovezati novu besedu na besedu teksta.” To povezivanje besede za besedu, izvorno posmatrano, znači ontološku otvorenost radio-dramskog umetničkog dela. „Tumačenje je (samo) konkretni ishod te povezanosti i tog prihvatanja” (Pol Riker). Izvorna korespondentnost radio-dramskog umetničkog teksta i interpretatora sada nam postaje nešto jasnija. Naime, „povezivanje besede za besedu” u hermeneutičkoj refleksiji u stvari nije ništa drugo do neprestano ustanovljavanje sebe u procesu tumačenja. Ustanovljavanje sebe znači za radio-dramski tekst neprestano nametanje onog smisla radi kojeg je radio-dramsko umetničko delo i stvoreno a za interpretatora neprestano približavanje (ili udaljavanje) tom smislu. Tumačenje „približuje”, „čini svojim ono što je s početka bilo strano (P. Riker). Primalačko opažanje neprestano je okretanje ka ... To okretanje ka ... „obrazuje”, kako tvrdi Martin Hajdeger, pre svega „čistu korespondentnost”. Čista korespondentnost pak, sa svoje strane, pokazuje kako je moguča jedna hermeneutika radio-drame, Ona je moguča, dakle, kroz instancu beseda koje stoje jedna naspram druge i dovršavaju se međusobnO; Obe besede imaju karakter ostvarenja. Jedna zapocmje viđenje/tumačenje, druga završava. Tako je temelj hermeneutike na osi tumačenje/razumevanje pložen. Ono što odlikuje ovu konstrukciju naspramnih beseda i njihovog tumačenja, odnosno razumevanja, jest refleksija u kojoj jezik dolazi do svog fundamentalnog zora, Tumačenje je ovde otvoren odnos. Zapravo, „odnos znaka prema tumaču” uvek i jeste otvoren odnos. Bez odnosa takvog karaktera ne bi ni moglo biti tumačenja. „Hermeneutički lik” jeste uvek otvoren odnos dvaju-jezika/horizonata koji se konkretizacijom i činom tumacenja „mtegrišu u jedno globano shvatanje lektire kao pnhvatanje smisla”.'2 Tumačiti jedan radio-dramski umetnički tekst znači poči z a, smislom koji nam se unutar dela i njegovog sveta nudi, a sve to u okvirima otvorenog sistema znania i razumevanja sveta. Tumačenje je uvek polaženje u susret izvesnom smislu koji postoji s namerom da se razloži a potom ponovo složi ~da bi se razumeo”. Razumevanje pak, sa svoje strane, u neprestanom je traganju za Cogitom đrugoga - onog drugog sto ga nazivamo rađio-dramskim tekstom. Traganje/ /razumevanje čmi, ontološki gledano. logički kontinuitet spram opazanja - misljenja - stvaranja. Pri svemu tome, „bitak koji se razumeva”, u krajnjoj liniji, kako nam sugeriše Gadamer, jeste ]ezik . A jezik jest iskustvo sveta. Tumačenje/jezik radio-dramskog umetničkog dela u krajnjoj liniji se svodi na dolazenje - do - govora što jest i bilo je prvobitno - radio°Vlm Sm ° doŠli na hermeneutičkog logosa radio-dramskog umetničkog dela.

21