РТВ Теорија и пракса

razvijene zemlje. Naravno, na čelu banaka krvi je domaća buržoazija, vampirski preduzetnik, iste boje kože i jezika kao oni koji krv daju, Tako se vekovna eksploatacija ovih zemalja od strane dojučerašnjih kolonizatora nastavlja u jednom drugačijem, perfidnijem, ali ništa manje nemoralnom i nehumanom vidu. U zemljama s ogromnim brojem nezaposlenih, Ijudi ne razmišljajući prodaju krv, jer če za jednu pintu - pola litre dobiti osam ili devet dolara, kako kaže jedan od izveštača koji su sarađivali na ovoj raboti. Banke krvi uzimaju po izuzetno jeftinoj ceni krv od davalaca i prodaju je visokorazvijenim zemljama Evrope ili SAD i ostvaruju fantastične profite. Nezaposleni, neuhranjeni Ijudi, bez ikakve mogučnosti da zarade da bi preživeli do neizvesnog sutra, neće mnogo razmišljati da li da daju pintu krvi za osam devet dolara. To isto bi, kaže Palesen, u Evropi koštalo deset ili dvadeset puta skuplje. Zbog toga nastaje prava ekspanzija primitivnih banaka krvi na teritoriji zemalja Trećeg sveta. Veliki broj Ijudi koji daju krv umiru od toga, njihova smrt je direktno posledica ove trgovine. Ali, budući da se davaocima vraćaju krvna zrnca, svi „tragovi” su uništeni, tako da ni na jednoj od umrlica tih nesrećnika ne stoji da je smrt nastupila usled „davanja krvi”, već usled „neishranjenosti”. Poslovni Ijudi koji otvaraju banke krvi u Nikaragvi, Brazilu, Kolumbiji, širom Latinske Amerike, obogaćuju se neverovatnom brzinom. Čamoro urednik managvanskog lista ~La Prensa”, optužuje diktatora Somosu kao vlasnika i finansijera vampirske trgovine u Nikaragvi. Čamoro je übijen a demonstranti su, pošavši sa njegove sahrane, do temelja razrušili fabriku plasmapherisisa u Managvi. Tako je, kako znamo, započela nikaragvanska revolucija do pobedonosnog finala čiji smo svedoci bili pre izvesnog vremena. Palesen je snimio švedske i američke lekare kako govore o ovom problemu; govore sa medicinskog, etičkog, finansijskog, političkog stanovišta. Reč je dobio'i jedan od finansijera koji u celoj ovoj industriji vodi glavnu reč, (Neki izveštaji govore da milion Ijudi godišnje redovno prodaje krv, da se samo u toku jedne sezone iz Brazila izvozi dva miliona litara plazme.) I evo, dakle, šta kaže mister L.Smit (Lino Smith) iz krvne banke u Majamiju: - „Lako je napadati stvaranje banaka krvi, kažete da su to vampiri... a to je industrija i mi smo ponosni što u njoj služimo. Problem je gde naći sirovinu ... U zemljama ... koje su blizu ... davaoce pregledamo da li su sasvim zdravi. Zatim

29