РТВ Теорија и пракса

da uradite, ne osećate se kao ranije...osečate se užasno umornim L.osečate to u plućima.J posle izvesnog vremena osečate kao da sva snaga prosto ističe iz vas, prosto nestaje... „Koliko dugo ovo radite?” „Pet godina”... „Pet godina! Koliko često dolazite ovamo?” Stalno, treba mi novac... Ali sad osečam kao da mi više ništa^ ’jje ostalo u telu... Mnogo Ijudi dolazi ovde, najviše alkoholičan, 80% su alkoholičari. Dolaze ovde i daju krv da bi kupili cirku... Ne kupuju hranu, kupuju cirku. Strašno su neuhranjeni, i to su Ijudi koji su vrlo, vrlo slabi...To je kao neko hronično stanje, i onda ništa ne ostane osim čekanja smrti..." Jdi, mislio sam da bolesni Ijudi i alkoholičari ne smeju da daju krv?” Tačno, ali ovde rade šta god hoče. Ovde su samo zainteresovani za to da im Ijudi dođu i daju krv...Ne zanimamo ih mi, ni naš živoL.teško je poverovati da su to lekarL.Ne tiče ih se ako umirete... Možeš lepo da umreš na ulici, i niko neče obraćati pažnju niti če se koga ticatL.Jedino im je stalo do naše krvi... Niz neverovatnih podataka koje saznajemo u ovoj drami, koja j e istovremeno i suđenje multinacionalnoj farmaceutskoj industriji koja koristi krvnu plazmu, polako kompletira sliku o ovom problemu. Do sličnih saznanja o davalaca, o beskrupuloznom koriščenju najsiromašnijih Ijudi i očajnika, o prisiljavanju Ijudi da daju krv, o bogačenju lokalnih fmansijera koji rukovode lcrvnim bankama, o švercu plazme koji ima i najinventivnije forme: pod različitim etiketama - čak i u konzervama voćnog soka, o fabrici „Hemo Carribean Papa Doka, haičanskog diktatora Divalijea, o leševima Ijudi koji su prvo „isceđeni” u krvnim bankama a zatim Er Haitijem transportovani u SAD, gde se distribuiraju univerzitetskim bolnicama za nastavu i disekciju, o južnoafričkim rudarima koji moraju da daju krv da bi mogli da zadrže posao ; o teheranskim kamionima iz Pahlavijevog perioda koji rano ujutru u sirotinjskim četvrtima grada skupljaju sve bedmke koji spavaju pod vedrim nebom i voze do prve banke krvi, dakle, o celoj ovoj trgovini na mnogim stranama sveta, od Indije i Južne Koreje do Kolumbije, dobijamo precizne podatke, autentične snimke Ijudi koji učestvuju u ovoj industrijn U ovom ili onom svojstvu. Kao trgovci ili kao „proizvođaci” robe. Ili kao manje ili više zainteresovani posmatrači.

32