РТВ Теорија и пракса

6

Naglašavam, mi nismo na početku izgradnje demokratije socijalističkog samoupravljanja na temelju pluralizma samoupravnih interesa. Takođe nema potrebe da se idealizuju sadašnje stanje i stepen dempkratije socijalističkog samoupravljanja. Društveni život je opterečen i ostacima građanskog morala i ostacima etatističke svesti, što se u našoj političkoj praksi ispoljava kao smetnja prilikom usklađivanja samoupravnih interesa. Pluralizam samoupravnih interesa, njihovo dijalektičko jedinstvo suprotnosti, u osnovi je snažna pokretačka snaga našeg razvoja, a ne njegova kočnica. Zbog toga smatram da autentičan interes udruženih radnika, radnih Ijudi i građana još uvek ne dolazi dovoljno do izražaja, da je još uvek ugušivan i manipulisan raznoraznim privatnim ili grupnosvojinskim interesima koji teže da prigrabe monopol predstavljanja interesa radnog čoveka. Kada tražimo uzroke rezervi i kritika koje su upućene na račun samoupravnog'usklađivanja interesa, gotovo uvek nailazimo na dogmatsko i birokratsko poimanje jedinstva. Očigledno, nelđma ne ide u glavu činjenica o mnoštvu objektivno postoječih samoupravnih interesa. Zbog toga treba reći da nepriznavanje tih interesa stvara samo privid monolitnosti i socijalnog mira, a u suštini konzervira postojeće odnose. Čitavo iskustvo socijalističke izgradnje dokazuje da je monolitnost baš zato moguće održati samo privremeno i uz snažna sredstva pritiska. Tome mi nikada nismo težili. Koliko ta različitost dolazi do izražaja u delegatskom sistemu, a naročito u sredstvima javnog informisanja? ]oš uvek ne dovoljno. Znamo, recimo, da unutar radničke klase ima nesaglasnosti interesa prema stepenu kvalifikacija, po osnovu raspodele prema rezultatima rada, po granama, da isto tako postoji razlika u interesima među različitim radnim slojevima društva, pa ipak sve to retko kad ozbiljnije obrađujemo u našim informacijama. Zatim, razlike gotovo uvek postoje i kad je reč o tempu i pravcima privrednog razvoja, kao i u odnosu na razvoj svake oblasti društvenog života: kulture, obrazovanja, nauke i ideologije. Ove razlike u pretežnoj večini ne izlaze iz okvira socijalističke izgradnje i socijalističkog samoupravljanja. Mislim da su te razlike sve više izražene u samoupravnoj praksi, a još uvek nedovoljno obrađivane u štampi, na radiju i televiziji. Svakako, u iskazivanju i usklađivanju interesa ima i potresa, nekada i ličnih drama, ima pritisaka sa pozicije malograđanskog individualizma, grupnosvojinskog egoizma, ima i manipulacije radnim Ijudima i njihovim interesom, nametanja svog kao