РТВ Теорија и пракса

zvučnih muzičkih tvorevina.” Pojava emocionalnih kvaliteta nije, međutim, i nužna. Oni, kaže Ingarden, „пе moraju da se ispolje u svakom muzičkom delu ni u svakoj fazi dela u kojima se pojavljuju. Njihovo ispoljavanje treba naprosto bei predubeđenja utvrditi, a tek potom se može postaviti pitanje kako je moguće da je do njega došlo, ako to nekome i/gleda čudno.” 3 S emocionalnim kvalitetima u muzici, vidimo, isto je kao i sa t/v, metafi/ičkim kvalitetima u književno-umetni.čkom delu o kojima, u jednom drugom kontekstu, takođe, govori Ingarden. Kada tumačimo radio-dramsko umetničko delo, međutim, emocionalne kvalitete morali bismo da posmatramo u jednom sasvim drugom svetlu. Budući da je radio-dramsko umetničko delo pre svega jezičko umetničko delo, i da se izvorno razumevanje radio-drame događa u jeziku „koji je odmah i svagda sporazumevanje”, to emocionalni kvaliteti bilo kojeg određenja, negativnog ih pozitivnog, moraju u njemu da se ispolje. S druge strane, nije, kada je o muzičkom delu reč, uputno govoriti o sadržaju i njegovom smislu dok u radio-dramskom umetničkom delu, naprotiv, takav sadržaj postoji a smisao koji iz njega proističe nameče se sam po sebi. To je utoliko više razumljivo јег radio-dramsko umetničko delo sadrži sloj govornih jedinstava značenja kao i svako drugo književno umetničko delo. Na ovom mestu već stupamo na područje razgraničavanja identiteta muzičkog dela od identiteta radio-dramskog dela. O tome će u ovom radu biti reči nešto kasnije. Vratimo se, međutim, analognim karakteristikama koje na području ontologijske analitike, važe kako za muzičko delo, tako i za radio-dramu. Na jednom mestu svoje studije Identitet muzičkog dela Roman Ingarden govori o klasičnim elementima muzičkog dela: melodici, ritmici, harmoniji, agogici, dinamici i koloristici. Per analogiam o tim elementima može se govoriti i u strukturi radio-dramskog umetničkog dela. Kada to kažemo mislimo isključivo na jedan apstraktniji model radio-dramskog umetničkog dela. Apstraktniji u smislu šire iskustvene lepeze pojma radio-dramskog umetničkog dela, pojma koji u sebi sadrži sve moguće varijante radio-dramskih oblika. Reč je, kako slutimo, o ideji radio-dramskog umetničkog dela „која je korelativna”, kako bi гекао h. Huserl (t.Husserl), „ideji savršene iskustvene očevidnosti, jedne potpune sinte/e mogućih iskustava” radio-dramskih umetničkih formi. Samo u tom smislu, ponavljamo, moguče je govoriti, per analogiam, o postojanju navedenih šest elemenata u radio-dramskom

3 Rom»n hientiut muzičkog deU, „Trcčl pro«r»m R»dio-Beo*r»d»” Je*en 1973, *tr. 545.

22