РТВ Теорија и пракса

muzičkog dela u ton i melodiju, homologan odnos je očigledan kada su u pitanju unutrašnji slojevi dela i njihova ?akonitost Način bitka jezika i način bitka tonova ne ograničava mogućnost razumevanja bivstvujućeg radio-drame i murike. Ovo postaje očigledno ukoliko se za trenutak obratimo fenomenu estetskog slušaoca. Tek slušalac, po našem mišljenju, može, u ovoj komparativnoj analizi da presudi postoje li, odista, kada su u pitanju tzv. unutrašnji slojevi muzičkog i radio-dramskog umetničkog dela, homologni odnosi između ova dva umetnička izrara. II SLUŠALAC KAO IMANLNTNA AKTULLNOST RADIO-DRAMSKOG, ODNOSNO MU7IČKOG TOKA Naše razmišljanje zahteva nastavak koji če biti pokušaj da se uspostavi, polazeći opet od pralika same stvari radio-dramskog, odnosno muzičkog dela, smisaona veza između pralika i odraza između komunikatora i slušaoca. Pri tome valja uvek imati na umu da između biti radio-dramskog (odnosno muzičkog) dela i slušaoca postoji neprestana povratna veza. Fenomen estetskog slušaoca proizilazi iz načina postojanja umetničkog dela. Umetničko delo, naime, nikada nije u potpunosti nezavisno od svesnih doživljaja slušaoca (Ingarden). U tom smislu Ingsrden tvrdi da je muzičko delo (odnosno radio-dramsko - prim. 8.T.) nešto „subjektivno”. Pod svesnim doživljajem slušaoca podrazumeva se najpre „slušni čulni utisak”. Ovi slušni čulni utisci pojavljuju se pred slušaocem najpre „као izvesni predmeti”. - „Međutim, dok ih opažamo” - kaže Ingarden - ~mi dobijamo osećanje nekih posebnih datosti, neprekidnih, koje prelaze jedna u drugu, s kvalitetima koje je nemoguče prosto opisati (ne čineči ih predmetima), ali uopšteno govoreći takvim da su oni na neki način srodni u svom generalnom karakteru s kvalitetima koji istupaju u okviru oblasti predmeta koje opažamo na slušni način. Potreban je specijalni saznajni postupak, potrebna je specijalna vrsta ,refleksije‘, da bismo ih shvatili na način koji ne iskrivljava njihove svojevrsne osobine i njihov način postojanja.” 6 Spoznajno-kritički problem slušaočevog doživljaja zahteva od nas dalje razmatranje položaja slušaočeve svesti u trenutku

5 Nikolaj Hartman, op. ciL, str. 243.

6 Roman Ingarden, Identitet muzičkog dela, „Treći program Radio-Beograda”. Jesen, 1973, str. 492.

24