РТВ Теорија и пракса

(izvesnog) broja pravilno raspoređenih prijemnika i, eventualno, u odgovarajučim intervalima, übacivanjem u mrežu predajnika Jugoslovenske radio-televizije, slično kao i prilikom uvođenja televizije kod nas. Svakako bi povoljnije bilo da se postigne sporazum sa našim susedima da se u nekom delu vremena emituje naš program preko njihovog eksperimentalnog satelita. U okviru Evropske unije za već duže vreme se raspravlja o eksperimentima za satelitsku radio-difuziju. Formirana je i Specijalizovana grupa R3/TEST sa mandatom da se stara i ostvari eksperimentalnu fazu satelitske radiodifuzije za potrebe zemalja članica. Zajednička rešenja su potražena sa Evropskom kosmičkom agencijom ESA/ASE. Za potrebe Unije bi se aprila 1984. godine lansirao teški satelit, višenamenska platforma L-SAT, u okviru eksperimentalnog leta rakete nosača ARIANA, koji bi pored radio-difuzne službe zadovoljio i potrebe pokretne službe ргеко satelita. Posebno je interesantna činjenica da se predviđaju i eksperimenti sa radiofonijom u opsegu oko 1,5 GHz, za prijem radio-programa pomoču prenosivih prijemnika. Za potrebe televizije radila bi dva transpondera u opsegu 12 GHz, sa snagama od 450 W i 150 W koji bi emitovali indirektno polarisane signale na kanalima 24 i 28. Anvelopa zone pokrivanja prikazana je na crtežu 2. Unutrašnja kontura prikazuje anvelopu zone pokrivanja koja če se ostvariti kružnim snopom, sa snagom 450 W, a vanjska eliptičnim snopom od 150 W. Ovako široke

275