РТВ Теорија и пракса

cne rediteljske postupke koje su več definisali dugogodišnjim r&dom u kinematografiji: dok Golik neguje kultivisani realističko-narativni koncept (podjednako prihvatljiv i na malom i na velikom ekranu), Puriša Đorđević uporno nastavlja sa svojim asocijativnim literarno-poetskim meditacijama (kojima svoj lični šarm pretpostavlja medijskim zakonitostima)! Iz postoječe domače prakse, dakle, rađa se ne samo jedan moguči, pa i neophodni model buduče proizvodne saradnje televizije i kinematografije, podjednako koristan za oba medija, nego i jedno novo estetičko iskustuo, na osnovu koga televizijski i bioskopski film mogu, übuduće, preciznije da određuju i „zajedničke prostore” i „različita izražajna sredstva” kojima raspolažu. 3. Medijske razlike, naravno, treba uvek imati na umu, mada one nikada nisu presudne kad je reč o suočavanju i prožimanju „bioskopskog” i „televizijskog” postupka u samoj praksi. Ako svako filmsko delo izrasta iz nekog literarnog preteksta (metaforičkog karaktera), tipično telivizijsko delo nastaje na osnovu stvarnosne građe (montažnim postupkom koji nije eliptičan). Time se, svakako, odnos filmske i televizijske dramaturgije ne dogmatizuje, „Televizija mora prikazivati činjenice koje ne teže da budu nešto drugo osim onog što jesu!” - kategoričan je Hans Gotčok, dok Đan i-ranko 'alireli smatra da se televizija, zbog svoje prirode, ne mora apriorno zatvarati u granice realizma („Buržoaski svet” - kaže-on - „i neorealistička istorija pokazuju ovde izuzetnu plitkost Nedostaje im distance i reljefnosti. Oni naglašavaju utisak kompromisa između filma i televizije”), a Rene Kler, za koga je televizija samo jedno novo sredstvo komuniciranja, tvrdi: „Nema ničeg na televiziji što filmski ekran ne bi mogao prikazati ili što radio ne bi mogao emitovati!” Ova tri dijametralno suprotna stava svedoče koliko je široko polje medijskih protivurečnosti i koliko su rešenja neizvesna. Što se tiče proizvodnih odnosa televizijske i kinematografske produkcije, Hofstratsa nemačke televizije smatra da će se, vremenom, televizijska umetnička produkcija postepeno transformisati u kinematografsku produkciju, dok če TV medij zadržati elektronski način govora u oblasti dokumentarno-informativnih sadržaja, da bi se postigla sledeća medijska podela:

11