РТВ Теорија и пракса

Ana Šomlo

TABU TEME - PRAVI TV IZAZOV

Biti i opstati na televiziji Svetolik Mitić - čovek na stalnom proputovanju. Uvek u nekom trku, upravo je na vratima kada ga posle dugog zvonjenja telefona u prazno čujete u redakciji ili kod kuče. Kada sam ga upoznala pre dvadesetak godina nikada nisam znala da li se šali ili ozbiljno misli o stvarima zbog načina na koji ih saopštava. Naime, ovaj televizijski čovek prima humor sa izvesnom ozbiljnošću, a u najozbiljnije trenutke ume da ugradi šalu. Izgleda neobično, nasmejane oči su mu ugrađene u profil. Anfas je manje izražen. Izgled je veoma značajan za čoveka koji se sa ekrana obraća publici. Televizija kao rendgen prodire u unutrašnjost ličnosti, ali i emituje izvesne impulse, nevidljive, koji uspostavljaju ili ne - kontaktsa auditorijem. Svetolik Mitić je čovek bez klišea. Njemu se veruje. Ako su naši čitaoci zaboravili njegovo ime, gledaoci televizije verovatno nisu serije „Vremeplov” i „Krug”, čiji je on autor. Na televiziji je od samog njenog početka. Pitam ga da H mu se tada, pedesetih godina to činilo kao privremena Ijubopitljivost Ш definitivno životno opredeljenje. Do tada Svetolik Mitić bavio se novinarstvom i filmom. - „Те dve stvari našle su svoj zajednički izraz u televizijskom fenomenu” - kaže - „tako da mi TV nije bila strana, mada nepoznata, jer do tada nikada nisam gledao televizijski program, kao, uostalom, ni moje kolege. Svi smo se iznenađivali televizijom, zajedno sa publikom. Nisam pomišljao da će mi to postati profesija. Televizija vrlo brzo ulazi pod kožu, postaje strast, uvlači se u život kao njegov sastavni deo, samim tim što su izražajne mogućnosti fantastične. Na početku televizije sve je delovalo kao otkrovenje. To je bio izazov za mnoge Ijude, a posebno za one koji su se bavili novinarstvom. Osvajala nas je iz dana u dan sve više”.

171

INTERVJU