РТВ Теорија и пракса

INFORMACIJA I KOMUNIKACIJA

Informacija i komunikacija su ogromne sile koje su več odavno izašle iz istorijskog meha i uspešno izmiču čovekovoj konačnoj kontroU. jedan od pokušaja da se one ukrote i savladaju jeste i napor savremenih teoretičara da se što više pribUže nekim njihovim osnovnim karakteristikama i da objasne njihovu suštinu. Svojora poslednjom knjigom* Dr Toma Đorđević se priključuje grupi savremenih istraživača zaintrigiranih za ovu problematiku. Svestan i sSm nerazvijenosti naučne discipline koja istražuje fenomen informacija i komunikacija, Đorđevič sa dosta opreznosti i elastičnosti gradi svoj pristup i upušta se u traganje za nedovoljno iU nimalo osvetljenim područjima ove pojave. Njegova se pažnja koncentriše na zasnivanje posebne nauke - komunikologjje, koja bi pošla od dosadašnjih istraživanja i ostvarenih rezultata i ustanovila svoj predmet tako što bi se oslonila na razvijenije naučne discipline i njihove metode - kibernetiku, Hngvistiku, estetiku, filozofiju, sociologiju. S druge strane teorija informacija bi se bavila prikupljanjem empirijskih činjenica, faktografske građe koja služi kao osnova raznovrsnih saznanja prakse i mesta pojedinaca i grupa u njoj, oblikovanjem simboUčkih sadržaja na kojima se temelji informacija, čin prenošenja informacija i čin prijema informacionih poruka i njihov uticaj na ukupno ponašanje onih do kojih ove poruke dopiru. Ističući univerzalni karakter informacija i komunikacija Đorđević uočava svet informacija i svet komunikacija od kojih prvi predstavlja „опај neraerljiv

opseg novostečenog saznanja koji će kao i sve prethodno stečene spoznaje, bar za izvesno vreme, činiti predmet komunikativno-informativne prakse” koja se u studiji ovog našeg vrsnog poznavaoca teorije informacije i masovnih medija, nameće kao sveobuhvatna ćovekova delatnost koja se može saznati i teorijski osmisiiti ako budu „logički, jezički interpretirana, tj. odgovarajučom simboličkom praksom posredovana i van granica društvenog prostora na kome su empirijski-iskustveno doživljana”. To, svakako, ne znači da se teorSa informacija zatvara u svoj teorifcki model, da je sama sebi dovoljna ivia beži od beskraja „iskustveno-dmpirijskih doživljaja” koji se, u krajnjoj Hniji, moraju savladati teorijspim naporima komunikologije, odnosno teorije informacija. Delom usled nerazvijenosti ove naučne discipHne a delom i usled potreba univerzitetske nastave Đorđevič je bio prinuđen па bUže određivanje, definisanje samog pojma informacije i da pri tom konsultuje rodonačelnika kibernetike N. Vinera: zatim da podrobnije uđe u objašnjenje strukture informacije, faktografskih poruka i poruka obUkovanih na vrednosnom nivou. Uzimajući poruku kao centralnu kategoniu svoga područia istraživania, Đorđević je sa dosta podrobnosti i preciznosti objašnjava ukazujuči na istinitost i objektivnost poruke, na njenu intenciju i vrste pri čemu

* Dr Toma Đorđević, Teorija informacija - Teonja komunikacija, Beograd, „Partizanska kn|iga”, 1979.

177

PRIKAZI