РТВ Теорија и пракса

Autorska praksa (bioskopska i televizijska) je nepredvidljiva i ona se realizuje na dva plana: 1) kroz originalnost svakog stvaralačkog postupka, kojim se stvaraju nove izražajne konvencije, 2) kroz iskustvo publike, koja te postupke prihvata ili ne prihvata. Svako originalno stvaralačko rešenje stvara i neke nove relacije u odnosima između medi a doprinose i na svo način prevazilaženju razlika među medijima (stvaralačka rešenja uvek ruše medijske konvencije uspostavljajuči nove odnose između medija i materijala koji se transponuje posredstvom medija). Istovremeno, senzibihtet pubhke je onaj promenljivi kriterij kojim se stavlja na probu valjanost umetničkih postupaka (treba, pri tom, imati na umu da su fihnska i televizijska pubUka uvek izložene paralelnom dejstvu medija - jer gledalac filmova je, istovremeno, i gledalac televizijskog programa - tako da se samim iskustvom pubUke takođe prevazilaze medijske razUke). I praksa autora, dakle, kao i iskustvo pubUke, doprinose prevazilaženju postoječih razUka između medija doprinoseći stvaranju i prihvatanju nekih zajedničkih izražajnih konvencija. Pojava novih tehničkih rešenja, razume se, omogučava i primenu novih dramaturških postupaka: usavršavanje filmske tehnike, recimo, omogučilo je snimanje dugih kadrova i montažu u kadru (jer se s novim objektivima dočaravala dubinska oštrina, a tehnički je omogučeno da jedan kadar duže traje), dok usavršavanje televizijske tehnike vodi ka stvaranju novih televizijskih sistema (sateUtska i kablovska televizija, video-kasete). Klasični filmski postupak je našao svoje prirodno mesto u klasičnoj bioskopskoj dvorani (u kojoj se sa istim efektom prikazuju i dokumentarni, i igrani, i animirani sadržaji). Klasična televizija, međutim, zapada u sve veću krizu (pri čemu imamo na umu sadašnju „državnu televiziju” koja je kompromisna јег izneverava pravu prirodu medija u ime komercijalnih i ideološko-poUtičMh potreba, što postepeno vodi ka krizi postojećih televizijskih žanrova, od drame do šou-programa!) - tako da če, po mišljenju Ričarda Dila, uskoro doči do striktne podele na informativno-dokumentarne televizijske sadržaje (koji će se nači na kablovskoj i sateUtskoj televiziji čije će gledanje biti masovno i istovremeno), kao i na izrazito umetničke sadržaje (koji će se, vremenom, sasvim preseUti na video-kasete čije će gledanje biti individualno i po vlastitom izboru). Takva polarizacija će, po Dilovom mišljenju, dovesti do eUminisanja umetničkih programa, pa i bioskopskog

18