РТВ Теорија и пракса

dopadljiviji, moglo bi se razmišljati i o prekvalifikaciji ili nekom drugom „adekvatnom” rešenju. Istini za volju, ne može se reči da su oni koji su diplomirali na novinarskom smeru prepušteni sami sebi, svojim dilemama i lutanjima, da se niko ne bavi nezadovoljavajučim položajem omladine. Vladimir Goati, jedan od istraživača Instituta društvenih nauka u Beogradu, koji se izuzetnije bavio raladima, jednom prilikom je rekao da je omladina verovatno društvena grupa koja je kod nas najviše istraživana, ali da „politički faktori” rezultate tih istraživanja nisu dovoljno ozbiljno uzimali kao indikator u određivanju političke akcije. Radi ilustracije naveščemo samo neke od podataka do kojih je došao Dragomir Pantič, autor istraživanja „Vrednosne orijentacije mladih u Srbiji”. Utvrdio je da se 45% anketirane mladeži može svrstati u kategoriju „bespomočni”; da se 58% mladih slaže s tvrdnjom ~mi smo samo mali zupčanici u mašineriji života”. Moguče je da bi se izvestan broj nezaposlenih diplomiranih novinara mogao svrstati u „bespomočne”, a da bi se „entuzijasti” složili s tvrdnjom: „ponekad osećam da me drugi Ijudi iskorišćavaju”. U „Novinama Srbskim”, prvom dnevnom listu u Srbiji, koje su izlazile u Kragujevcu od 1832-1933. godine sigurno nije radio nijedan školovani novinar, jer je u svetu prva redovna univerzitetska nastava novinarstva počela 1877. godine na Univerzitetu Kornel u SAD. Sad se nemora putovati u SAD da bi se stekla diploma novinara. U Beogradu, Zagrebu, Ljubljani može se završiti Fakultet političkih nauka - smer novinarski (žurnalistika) i dobiti diploma. Ali zašto bi se četiri-pet godina predano studiralo kad su „Novine Srbske” uspešno zadovoljavale želje svojih čitalaca, Doduše, od tad je prošlo 150 godina, neke stvari su se ipak promenile; došlo je do: naučno-tehničke i socijalne revolucije, promenio se i novinarski izraz, savremeno društvo traži podrobno poznavanje materije o kojoj se piše ili govori, ali u novinarstvu kao da smo ostali dosledni sebi iz vremena „Novina Srbskih”. Uvreženo je mišljenje da se novinarstvo ne uči na fakultetu već u redakciji, da Fakultet političkih nauka ne osposobljava kadar koji bi mogao uspešno da obavlja poslove i zadatke za koje je školovan. Najčešče se ovo stanovište argumentuje tvrdnjom da je najvažnija odlika dobrog novinara talenat Sasvim je sigurno da na Katedri za novinarstvo nikome ne mogu transplantirati talenat, ali mnogo je onih sa skromnim „urođenim” talentom koji su samopregornim radom postali dobri profesionalci. Geteova misao: „Genije je dva odsto talenta i devedeset osam odsto rada”, može se primeniti i na novinare. Fakultet političkih nauka ne može pomoći u smislu „transplantacije

189