РТВ Теорија и пракса

talenta”, ali zahvaljujuči interdisciplinarnim studijama, nesumnjivo, pruža mogučnost svakom pojedincu ne samo da uđe u tajne „zanata”, več i da stekne solidno znanje iz prilično velikog broja oblasti (ekonomija, sociologija, kultura, filozofija, pravo, politikologija). Verovatno bi se reformom postoječeg plana i programa, uspešnijom organizacijom studentske prakse i večim insistiranjem na sticanju praktičnih znanja dobijao novinarski podmladak večih stručnih sposobnosti. Ali i ovakav kakav jeste on poseduje adekvatnija stručna znanja od kadra s drugih društvenih fakulteta ili srednjih škola. Ko tvrdi da diplomirani studenti novinarskog smera nisu osposobljeni da obavljaju poslove i zadatke za koje su školovani? Da li je moguče da su to oni za koje, preko Omladinske zadruge ili na osnovu raznih ugovora koji ih ne obavezuju ni na šta, ovi mladi rade mesecima? Da li je moguče da školovani novinarski podmladak nazivaju entuzijastima i obečavaju, obečavaju, a usled normativno-organizacionih nedostataka (sistematizacije radnih mesta) sasvim legalno u redakcije dovode večinom „bogomdane” talente. Ako se radi za takve Ijude koji mlade nezaposlene nazivaju entuzijastima, onda je moguče da se objektivna, gotovo naučna informacija protkana adekvatnim asocijacijama, u stvari informacija kakvu zahteva savremeno društvo, može napisati na osnovu strpljivog pračenja urednikovog reagovanja, njegovih stavova ili klišea. Direktor Radio-Beograda, Branislav Dadič, jednom prilikom je napisao da se novinarstvo ispoljava u dve dimenzije: prva je u pretpostavci da je „ogledalo” društva, a druga da je zahtev društva kao istorijska nužnost procesa saznanja. Ko će, onda kad se školovani za novinarstvo prekvalifikuju ili pronađu neko drugo „adekvatno” rešenje, zadovoljavati taj zahtev savremenog društva, ko če biti dovoljnije pripremljen i osposobljen ako oni nisu? Pre sto godina, tačnije 21. decembra 1881. godine osnovano je prvo Srpsko novinarsko društvo. Na početku su u njemu zajedno bili pisci i novinari. Prvi predsednik bio je veliki pesnik Laza Kostič; i još 13 književnika bili su mu predsednici. Ali, pisci se odvojiše u svoje udruženje, a na njihovo mesto dođoše neki drugi Ijudi, Ijudi koji izgleda smatraju da školovan duh i rafinirano pero mogu novinarstvu više da Skode nego da mu koriste.

190