РТВ Теорија и пракса

poistovečivanja sa primarnom grupom, posebno kod mladih gde se najjače izražavaju obeležja pripadnosti grupe, pokretu, vrednosnom sistemu određene podkulture. Naša istraživanja retko su posvećena oblicima jezičkog i drugih sporazumevanja u ovom sloju; c) U istu grupu problema spada i malo izučavana pojava nadilaženja postoječih obrazaca ponašanja i govorenja, pojava manje ili više svesnog suprotstavljanja i podrugivanja onome što vremenom postaje svakom dostupno. Dok su nekada iole bbrazovaniji Ijudi bili lako prepoznatljivi po „evropskom odelu i ophođenju”, po nastojanju da se lepo i punim rečenicama izražavaju, sada, kada su stotine hiljada mladih u školama a desetine hiljada na fakultetima, takva potreba je sasvim ukinuta ali je nejasno šta je zamenjuje. Gotovo je postalo sramota lepo se izražavati podjednako kao i „lepo se oblačiti”, kao da smo več iznad i izvan ovih merila što znači da to znamo ali da to nečemo. 2. Od uzroka posebne prirode pomenuču samo dva vida odnosa deprofesionalizacije niza poslova i funkcija u našem društvu ne misleči pri tom na one gde su polazišta jasna i dogovorena, več na one koji po inerciji zahvataju i područja ranije pošteđena takvih promena odnosa. S jedne strane, da odmah kažem, oni kojima su jezik i govor najvažnija oruđa profesionalne delatnosti, počinju da se prema jeziku ponašaju neprofesionalno pa ga ili Ijudski i ne uče ili valjano ne održavaju a, s druge strane, oni koji se tek spremaju da budu profesionald istog ranga, ponašaju se na isti način (a neko ili nešto im u tom smislu ide na ruku). Dalje posmatranje počeli smo od ovog poslednjeg, možda i preoštro izrečenog suda, preduzimajući školske 1980/81. godine istraživanje stavova učenika druge faze srednjeg usmerenog obrazovanja u Beogradu koji su se opredelili za usmerenja novinar-saradnik i spiker-voditelj, Centar RTB za istraživanje programa i auditorijuma u saradnji sa Zavodom za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja grada Beograda zahvatio je ovim projektom svih šest škola koje su u toj školskoj godini imale ova usmerenja anketirajuči, ne uzorkom nego cenzusom, sve učenike dvaju usmerenja, dakle treću i četvrtu godinu. Rezultati koje ću ukratko prikazati, proistekli su iz odgovora 434 učenika (353 novinarskog i 81 spikerskog usmerenja, podjednako sa treče i četvrte godine). Manji broj

200