РТВ Теорија и пракса

učenika usmerenja spiker-voditelj koji su anketirani, uslovljen je manjim brojem škola koje su imale takvo usmerenje - bile su, naime, samo dve takve škole u Beogradu. Ovo „samo” tek je đopuna objašnjenju a ne i ocena da je škola sa ovim usmerenjem malo. U Srbiji je iste Skolske godine bilo još nekoliko škola sa ovim usmerenjima sa više stotina učenika ali istraživanje nije u njima obavljeno a nije ulazilo ni u probleme kvaliteta školovanja niti u ocene mogućnosti zapošljavanja tolikog broja potencijalnih novinara i spikera samo u ovoj generaciji. Ipak, ne možemo a da ne kažemo i o tome bar ono što su učenici spontano izrazili - na koricama je pisalo „Upitnik za učenike druge faze srednjeg usmerenog obrazovanja i vaspitanja” ali taj naslov su neki učenici sami prepravili tako što su precrtavali reč „usmerenog” a dopisivali jedrfu drugu da bi se dobila sintagma „srednjeg uzaludnog obrazovanja”. Potrebno je napomenuti da je istraživač i autor ovog saopštenja obišao sve škole i sve razrede i prethodno na jednom času razgovarao sa svim učenicima objašnjavajući ciljeve istraživanja i zahtevajuči od ispitanika da razmisle o problemu koji im je predočen, da bi kroz 10 do 15 dana mogli da odgovore na upitnik. Time su podstaknuti njihova radoznalost i uobličavanje stavova pa se ne može govoriti o prvim reakcijama ili brzim i površnim asocijacijama učenika prilikom istraživanja. Upitnikom je, takođe, objašnjeno da se sprovodi ispitivanje stavova učenika druge faze srednjeg usmerenog obrazovanja koji su se opredelili za zanimanja spikera-voditelja i novinara-saradnika ~o pretpostavljenim i potrebnim znanjima i sposobnostima za obavljanje tih poslova, postojećim karakteristikama voditelja programa radija i televizije i o onim aspektima užestručnih predmeta ovih usmerenja koji treba da pružaju takva znanja, odnosno podstiču razvoj takvih sposobnosti”. Približno u isto vreme sprovedeno je i jedno kontrolno ispitivanje kroz tzv. sistem „Panel” Centra RTB za istraživanje gde se posmatranje vrši na 100 „jedinica” koje odražavaju strukturu auditorija radija i televizije u Srbiji, odnosno gde 100 Ijudi uz prethodni pristanak odgovara nekoliko sedmica na bateriju pitanja o programima radija i televizije. Ovi ispitanici različitog su zanimanja, obrazovanja i uzrasta iz nekoliko mesta u kojima, kod svojih kuča, sami popunjavaju upitnike prema ranijem objašnjenju našeg saradnika. Oba istraživanja obuhvatnijeg su predmeta nego što ćemo to ovde izložiti zadržavajuči se samo na stavovima koji se posredno ili neposredno odnose na jezik i govor.

201