РТВ Теорија и пракса

Na pitanje Kojeg voditelja na programima Radio-Beograda najviše voliš? odgovorilo je navođenjem nekog imena tri četvrtine ispitanika ali to su mnogo revnosnije učinili učenici smera spiker-voditelj nego smera novinar-saradnik. Navedeno je 38 voditelja radija (i to.ne samo programa Radio-Beograda) ali najčešče su pominjani Marko Janković, Sloba Konjović, Rade Radovanović, Milovan Ilić, Ljerka Božović, Đoko Vještica, Zoran Modli i Dragan Jelić. Približno isti broj učenika izdvojio je i nekog voditelja naših televizijskih programa ali je čak svaki peti učenik izjavio da nijednog TV voditelja posebno ne voli. Ipak, navedena su 52 voditelja, zahvaljujuči tome što su neki ispitanici navodili više imena. Među njima najčešće je pominjana Dunja Lango-Figenvald a zatim Mića Orlović, dok su svi ostali zajedno dobili manje „glasova” od ova dva voditelja. Zanimljivo je da je više učenika isticalo u prvi plan neke novinare u ulozi voditelja za koje se najblaže može reći da nemaju uzoran govor a neM su i sa manjim ili primetnijim govornim manama. Ispitanici iz „Panela” naveli su daleko manje imena poklanjajuči nešto više pažnje Ijudima iz informativnog programa. Sami po sebi ovi podaci i nisu toliko zanimljivi koliko to mogu postati kada se analizi podvrgnu obeležja programa a zatim govorna i ostala obeležja samih voditelja koji su pominjani. Takvu analizu ne možemo prikazati na ovom mestu, ali nju su u više navrata izveli stručnjaci Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora iz Beograda. Učenicima smo postavili i pitanje da li je po njihovom mišljenju potrebno posebno školovati voditelje za radio i televiziju ili je dovoljno samo izabrati i podstaći novinare i saradnike da se bave tim poslom. Bili smo ne malo iznenađeni kada smo videli da 12% učenika novinarskog smera kaže da posebno školovanje nije potrebno, nešto preko 64% da bi posebno školovanje bilo korisno a samo 23% da je posebno školovanje voditelja neophodno. Međutim, većina (ili 62%) učenika usmerenja spiker-voditelj smatrala je da je neophodno posebno školovanje dok su ostali bili mišljenja da je ono, doduše, korisno ali da nije neophodno. Našao se čak i jedan učenik upravo ovog usmerenja koji je izjavio da ono uopšte nije potrebno. Sličnu sliku pružaju i odgovori na jedno drugo, prethodnom veoma srodno, pitanje o tome da li uopšte treba da postoje posebni voditelji radijsMh i televizijskih programa ili je dovoljno angažovati neke novinare ili stručnjake i druge saradnike da bi še određene emisije vodile. „Novinari” i

202