РТВ Теорија и пракса

Postoje Ijudi u našoj televiziji, ne samo u zabavnim programima, koji imaju tu vrstu senzibiliteta. Ali ne odlučuju oni o uslovima koji če omogućiti da se taj senzibilitet opredmeti u obliku nekakve televizijske emisije. Oni ne odlučuju bitno. Mislim da ti Ijudi rade posao avangarde u pravom, dubokom smislu te reči. To znači da se sukobljavaju sa vrlo nepovoljnim okolnostima i da uprkos njima nastaje dobra emisija. Moramo da preduzmemo nešto organizaciono. Evo, na primer, postoji Odbor za program Radničkog saveta televizije. Sada je na čelu Dunja Blaževic, postoji Odbor za program Radio-televizije, kome sam, slučajno, ja na čelu kao članßadničkog saveta. Z. JEVREMOVIĆ: Šta znače ti odbori? P. ŽIVADINOVIĆ: Oni predlažußadničkom savetu mišljenja i sugestije, da bi RS donosio odluke, od plana investicija do usvajanja, recimo, plana programa. Nemajmo iluzija da je njihova uloga velika. Ali oni mogu podržati neke od ovih inicijativa. Mišljenje tih odbora ima izvestan uticaj, ali činjenica je da postoje, ne direktni, nego indirektni otpori ili malo uvažavanje tog mišljenja. Mi smo baš na jednom sastanku Odbora zaključili da treba, nezavisno od problema koji nastaje na nivou sadržaja, podržati tendencije ka novom izrazu u televiziji i da treba obezbeđivati uslove da te tendencije ne budu stvar pojedinaca, koji herojski, kao u romantičnim pričama, pokušavaju da stvaraju uprkos sredini, nego da to bude podržano od sredine u kojoj rade. Z. JEVREMOVIĆ: Oprosti, Petre, ali da li se može avangarda podupirati i da li se može avangarda organizovati i dogovoriti? P. ŽIVADINOVIĆ: Ne, ne, nemojmo praviti od avangarde romantični mit Televizijska avangarda ne može postojati bez najmodernije tehnike i bez opsluživanja bezbroj Ijudi i uređaja. Treba omogućiti stvaranje atmosfere u kojoj oni neće imati osečanje da se bore sa nekim velikim silama i da uprkos svemu stvaraju. Ne verujem da to stvara srećne okolnosti za rad. }a čak mislim da ta atmosfera koju možemo da obezbedimo, jeste

9