РТВ Теорија и пракса

Dnevne vesti koje valja prevoditi JRT dobija od Evrovizije i Intervizije, na engleskom ili ruskom. Ređe stižu kratke filmske ili elektronskim signalom dostavljene vesti na drugim jezicima. To su vesti pisane osnovnim novinarskim jezikom, svedene leksike i prostih sintaksičkih konstrukcija (obično „basic English”) te, načelno uzev, njihovo prevođenje ne bi trebalo da postavlja nikakve probleme i ne bi zasluživalo pomena, sem u svrhu klasifikacije. No, uprkos prevlasti velikih kulturnih centara i jezika, fenomen „globalnog sela”, smanjujući svet, suočava prevodioca sa nizom novih pojmova, imena i naziva, pa i novih kulturnih obrazaca, što od njega zahteva krajnje precizan rad, dobro uho i sveprisutnu sumnju u valjanost obavljenog posla. S druge strane, neophodnost da se vest odmah uključi u program zahteva efikasnu i jasnu sposobnost odlučivanja. Ipak, nije sve tako pogibeljno. Vesti stižu svakoga dana oko podne, i kratke su, što znači da se do večeri - do Dnevnika mogu valjano prevesti i obraditi, uz proveru praktično svih činjenica. Zašto se to često ne čini pitanje je koje izlazi iz okvira ovog teksta, a bez odgovora na nj teško da ćemo ikad saznati da li se onaj palestinski logor kraj Bejruta zove Burbražnije, Buržbražnji ili Burž-Branji, ili kako se doista preziva sadašnji predsednik Libana i brat übijenog Bešira (ili Bašira) - Džemail ili Džamail. Izravni prenosi se, ako dolaze iz inostranstva (sportska takmičenja, „igre bez granica”, Novogodišnji koncert u Beču, na primer) najčešće prate komentarom našeg posmatrača-novinara, bilo na licu mesta ili u takozvanoj „režiji programa” u našem centru koji emituje prenos. Tu se pitanje prevoda nameće samo onda kad dođe do greške, zabune ili sukoba na terenu ili sceni, u kojoj prilici komentator automatski biva dužan da tačno prevede ono što se govori na mestu zbivanja. Svi zahtevi na koje mora da odgovori prevodilac vesti važe i u ovom slučaju, ali su zaoštreni brzinom odvijanja događaja, i potrebom da komentator besprekorno poznaje govorni jezik učesnika u zbivanju, kao god i pravila igre čijim je kršenjem došlo do nesporazuma. Tako se ovaj vid prevođenja za televiziju najviše približava simultanom ili konsekutivnom prevođenju. Mislim da je izlišno opisivati i primerima podsećati na to kako se tim prevodilačkim zahtevima odužuju standardni komentatori prenosa u okviru mreže JRT, ali njihovi propusti u tom ipak marginalnom prevodilačkom poslu odista su nevažni prema

138