РТВ Теорија и пракса

neče ni postavljati, jer naravno ne može da odgovori ako misli da su misaone kategorije kao sloboda i nesloboda ključ za sve ontološke dimenzije čoveka. Ova misao koja delimično dolazi iz rane Sartrove filozofije, pokušava da negira postojanje svake objektivne materijalne društvene zakonitosti, koje upravo nauka, pa i ideologija pokušavaju otkriti s velikim naporom. Ako nauka stiže iz neslobode (i odmah je negira) a ideologija iz slobode (takođe je negira), obe zajedno rađaju tehniku koja označava Ijudsku sudbinu - ta paradoksalna pojmovna dijalektika zaista ništa ne može da kaže, jer je sudbina, koja nije sistem, opct samo struktura konkretne Ijudske egzistencije. Realna sila Ijudske egzistencije opet je nauka i ideologija. I tako dalje, bez kraja i konca u krugu besmisleno povezanih misaonih pojmova. Tako mačka lovi svoj vlastiti rep. Posve drugačija i mnogo uzbudljivija je sjajno napisana knjiga Đura Šušnjiča Otpori kritičkom mišljenju (Zodijak, Beograd, 1971). I Đuro Šušnjič razmišlja o misaonim kategorijama kao što su religija, ideologija, filozofija, nauka, politika itd., a sve u dijalektičkoj povezanosti sa đruštvom. Ne vidi medij - sve do poslednjeg poglavlja koje nosi naslov Jdeja manipulacije i manipulacija idejama”. Tu več obrađuje savremeno društvo zasičeno masovnim medijima. Sredstva masovne komunikacije se sada, kaže autor, menjaju u sredstva masovnog manipulisanja informisanja. Jer, ako manipulator ne može promeniti životne uslove, možda može da promeni percepciju tih uslova. Ako ne može da utiče na pojave, možda može da utiče na odnos prema tim pojavama. Publika je sada promenjena u masu, a ova je na milost i nemilost prepuštena manipulaciji ideja, koju izlažu središta političke moći. Tako se zahtev za svesnom društvenom kontrolom menja u zahtev za kontrolom društvene svesti. Đuro Šušnjić inače nikako ne misli da je ova manipulacija uvek efikasna, jer u svakom društvu treba garantovati i nekakvu kontramanipulaciju. Uglavnom je ipak uspešna, jer se prilagođava potrebama i interesima pojedinih društvenih grupa i tako utvrđuje njihov položaj. Manipulacija idejama je danas sila pred kojom skoro nema rešenja. Sa svim tim moramo se slagati samo do izvesne mere. Posle svega treba da se pitamo kuda nas vode manipulatori? Znaju li to oni sami? Da li možda žele samo da održe svoje pozicije, svoju vlast? U kojoj meri je ova manipulacija svesna, namerna? Manipulacija svakako jeste, a nije nimalo drugačija od vremena plemenskih poglavara-vračeva, u vreme svemoguče crkvene vlasti u srednjem veku i intenzivnih partijskih programa u 19. veku. Uvek je bilo i verovatno će je uvek biti, Deformacija istine, koju sadrži, često nije rezultat samovolje, svesti ili

163