РТВ Теорија и пракса

Boris Grabnar

PROBLEM TELEVIZIJSKE ESTETIKE

Moram da pomenem nekoliko filmskih estetika, jer neku celovitu televizijsku estetiku, koja bi bila zasnovana na čvrstom izvoru, još niko nije napisao. I u SAD koje su, kako u uvođenju televizije, tako i u naučnoj literaturi prestigle Evropu za više od decenije, knjige koje bismo delimično mogli da smatramo televizijskom estetikom, izuzetno su retke. Više ili manje, sva estetska istraživanja traže svoja polazišta kod medija - a bez filozofske refleksije i dosledno bez veze sa evropskom filozofskom tradicijom. Jednu od najtemeljitijih knjiga napisao je Viljem Blum (William Bluem) pod naslovom Documentary in American Television, koja je više istorijsko nego estetsko istraživanje. Istorijska istraživanja dovela su ga do filma, radija, pozorišta i žurnalizma. Istražio je i prikazao različite oblike u raznim medijima i njihov uticaj na razvoj televizijskog dokumentarca. Naišao je na jasne težnje koje su dokumentarce približavale drami i dramu dokumentarcu. Večina njegovih teoretskih razmatranja posvečena je istraživanju „sive zone” između stvarnosti koju prenosi dokumentarac, i umetnosti koju predstavlja drama. Pri tom izlaže odličan pregled različitih teorija i eksperimenata koji su pokretali istoriju pozorišta i književnosti, svi su, u skladu sa mogučnostima medija, pokušah da prodru u tu „sivu zonu”, u tu „ničiju zemlju”. U istoriji američke ttlevizije otkrio je i analizirao več zaboravljene serije „dramskih dokumentaraca” i „dokumentarnih drama”. Ništa manje nisu zanimljivi podaci i teoretska razmišljanja o razvoju televizijske tehnike snimanja. Čini se, naime, da je tehnika snimanja, koja je sve bolje ispunjavala svoju sposobnost da obuhvati i sačuva istinski Ijudski pokret i njegove reči, ponovo postavila pitanje kako u novim uslovima stoji stvar sa pojmom Aristotelove „mimezis”, oponašanjem stvarnosti, i kakva je sada uloga autora-umetnika, Istražena i definisana je uloga „filma istine” na televiziji, „žive kamere”, „skrivene kamere” itd, Kod toga su posebno zanimljive konstatacije koje govore o ulozi TV skripta, odnosno literarnog predloška kod raznolikog stvaranja. Kao potpuno estetsku raspravu možemo čitati delo Garija Gamperta (Gary Gumpert) Television Theatre as anArtForm.

165