РТВ Теорија и пракса

Ervin Akser

POZORIŠTE TELEVIZIJE (1)

Naročito pozorište. Svake večeri trideset do pedeset hiljada Ijudi nalaze se u svim pozorištima Poljske, Ponedeljkom uveče u „pozorištu televizije” - milion, dva, tri, možda i pet miliona Ijudi. Sede, ulaze, izlaze, zavrću i odvrću dugmiče. Gase glumce i osvetljavaju ih, pojačavaju, utišavaju, isključuju. Piju pivo, igraju karte, miluju se, jedu, ćute, razgovaraju, ponekad koncentrisani slušaju i gledaju. Specifična vrsta pozorišta. Neki se pitaju da li je to, zapravo, pozorište. Poznato je da Ijudi mnoge pojave nazivaju pozorištem. Ne mishm samo na prenosni smisao reči: „pozorište” rata, „scena” života itd., itd. Niti na prividno doslovni. Govori se o „antičkom” ih „starogrčkom” pozorištu, „elizabetanskom”, „dvorskom”, „narodnom” i tako dalje, i smatra se za istu pojavu kao i, ne suviše staro, jedva tri do četiri stotine godina staro savremeno evropsko pozorište. Čak se i filmska predstava naziva „kino-teatar”. Postoji još i pozorište lutaka, senki, hhputanaca, baleta, pantomime itd. Zašto ne bi i pozorište televizije? Sve „pozorišne” predstave u raznim vremenima i mestima, ma koliko različite, ipak imaju jednu zajedničku osobinu: događaju se naočigled gledalaca, zajedno sa glumcima okupljenim na jednom mestu. Proces nastajanja, događanja naočigled gledališta koje ostaje u kontaktu sa glumcima - to je verovatno jedina karakteristična osobenost koja opravdava isti naziv za različite pojave obuhvaćene zajedničkim pojmom pozorišta. Televizijska predstava nema tu karakterističnu osobenost scene. Zabeležena sistemom ampex ili telerecording ne ispunjava osnovni uslov istovremenosti radnje (kao i film), igrana uživo takođe ne ispunjava osnovni uslov: uzajamni kontakt gledalaca i glumaca kao i svih gledalaca međusobno. Dakle, čini se da Pozorište Televizije može da se nazove pozorištem samo u prenosnom smislu, Šta odatle proističe? U svakom slučaju tvrdnja sa velikim prizvukom truizma da, ne buduči pozorištem, televizijska predstava ne može da zameni pozorišnu. Može odgurnuti gledaoca od pozorišta, može ga podstaći, ipak, obe pojave ostaju što jesu. Pozorište ne može da ponudi izvesne vrednosti

168