РТВ Теорија и пракса

i u kontinuitetu razvoja marksističke teorije i prakse. Ističući marksističke tekovine u preobražaju štampe autor je uspeo da na veoma übedljiv način opovrgne i odbaci dogmatska i buržoaska shvatanja o štampi i komunikaciji kao mehanizmu transmisije poruka, odnosno mehanizmu manipulacije. Pseudodijalektičkoj ukočenosti i nepogrešivosti autor suprotstavlja principe slobode stvaralaštva, borbenosti i klasne

opredeljenosti. Jedna od vrednosti ove knjige je i ta, da ona u pogledu jezičke (semantičke i sintaktičke) strukture ispunjava kognitivne kriterije komunikacije, Svojom jasnom interpretacijom misli, otklanjanjem lingvističkih barijera autor je, bez sumnje, uspeo da sadržaj knjige kao poruku učini komunikativnom i dostupnom širokom krugu čitalaca.

Ratko Božovič

„ZAČARANI JEZIK”

„Kultura”, br. 59, 1982.

„Ljudi koji su nastajali došli su do toga da su jedan drugome imali nešto da kažu” - veli Engeis. I nastadoše reči, reči kao obeležja 1 udskih predstava i pojmova, misLi Jezik polako postajaše najvažnije sredstvo Ijudskog sporazumevanja Polazeči od stava da je jezik nastajao i razvijao se uporedo sa razvitkom društva, a i da je uticao na razvitak društva, autor smatra da društva u kojima na određenom stepenu razvoja (zastoja) institucionalizovani društveni odnosi i formalizovana ideološka svest postaju predominante, oduzimaju pojedincu pravo na samostalnu i slobodnu egzistenciju. Kao proizvod pomenutog društvenog stanja javlja se težnja da se jezikom transformiše čovekova misao do te mere da prihvati i postane deo mistifikovane stvarnosti Taj nametnuti mu zahtev jezik ispunjava plačajući danak vlastitim otudenjem Proizilazi da pojedinac postoji samo kao „kolektivni subjekt”, kroz masu, da misli u masi i govori obezličenim jezikom mase Naturene su mu postvarene jezičke forme koje su proizvod pobede institucionalizovanih

jezlćkih izvora nad kreativnim mogućnostima njegovim Izvestan udeo u stvaranju i prihvatanju ovakvog stanja imaju i sredstva javnog opštenja koja, težeći da budu prihvaćena od modalne grupe auditorija, koriste, a samim tim i nameču. „masovni" govor Korišćenje „masovnog” govora u javnom životu koji se bitno razlikuje od „privatnog”, ukazuje na podeljenost čovekove egzistencije, podeljenost javnog i privatnog u društvenom životu, na postojanje dva suprotna jezićka toka ko|a se uzajamno osiromašujuTežeći da predstavi materijalnu stranu mišljenja, „realizovanu stvarnost” (Marks) jezik se, u određenim društvenim okolnostima, suočava sa birokratskim „strahom od mišijenja”, odsustvom potrebe za »porazumevanjem zahtevom totalitarnih društava za prikazivanjem neprirodne stvarnosti, dovodeći u pitonje osnovne razloge svoga postojanja Da ne bi podlegli zamci koju im postavlja određeni društveni okvir, društveno biče i njegov jezik moraju odolevati izazovu ponuđene konačnosti, dovršenosti, nekritičke svesti, i ne samo odolevatl.

165