РТВ Теорија и пракса

O dejstvu nasilja predstavljenog u sredstvima masovne komunikacije postoje sasvim različiti pogledi: optimisti se drže teorije katarze, te ističu pozitivan uticaj nasilja, a pesimisti ukazuju na negativne aspekte tog uticaja. Autorka smatra da neutralan stav, prema kojem nasilje predstavljeno u sredstvima masovne komunikacije nema nikakav uticaj, ne može da se održi u savremenoj nauci o sredstvima masovne komunikacije U svom razmatranju uticajS sredstava masovne komunikacije na njene primaoce autorka polazi od teorije desenzibilizacije, jednog od osnovnih metoda biheviorističke terapije. Reč je 0 postepenom smanjivanju osetljivosti na predmete i situacije koji izazivaju strah Dok u stvarnosti mogu da izazovu veoma jake negativne emocionalne reakcije, scene nasilja prikazane u sredstvima masovne komunikacije ne izazivaju tako snažne reakcije. Negativan efekt ovog nasilja povezan je 1 s teorijom društvenog modelovanja, koju potvrđuju rezultati brojnih eksperimentalnih proučavanja, konstruisanih prema več klasičnoj shemi A. Bandure (A. Bandura). Proces društvenog modelovanja tesno je povezan s psihološkim mehanizmom identifikacije. Berkovic (Berkowitz) je jedan od pobornika stava da identifikacija s agresorom povećava verovatnoću za pojavu agresije kod gledalaca, mada mnogi proučavaoci ne potvrđuju ovu zavisnost Autorka smatra da uticaj nasilja predstavljenog u sredstvima raasovne komunikacije zavisi od individualnih odlika primaoca - staroati, pola, ličnih odlika, ifel Dete lakše pada pod uticaj posmatranih dogadaje, lakše se identifikuje od odraslih o»oba. Teorijski stavovi a vezi s uticajem naailja predatavljenog u sredstvima raaaovne komunikacije potvrđuju se euapirijskim proučavanjima. Postoje četiri osnovna metoda za proučavanje ovoga problema; (1) laboratorijski

metod, daje velike mogućnosti za kontrolu i istovremeno jednoznačno tumaćenje rezultata, u kategorijama uzrok-posledica. Laboratorijski eksperimenti se najviše kritikuju zato što je u njima eksperimentalna situacija odvojena od realne. Zato se eksperimentalnim laboratorijskira proućavanjima suprotstavljaju (2) proučavanja u prirodnim uslovima, gde je, opet, tumačenje rezultata u kategorijama uzrok-posledica veoma otežano. Neka vrsta kompromisa između ove dve vrste proučavanja su (3) eksperimentalna proučavanja u prirodnim uslovima. No, i ova su proučavanja ograničena, samom činjenicom da se eksperimentom može da modifikuje ponašanje primalaca. Zato se, kao pomoćni metod, koristi (4) analiza slučajeva osoba koje su izvršile zločin, a način njegovog izvršenja ili pripremanja ukazuje na podražavanje ponašanju viđenom na televiziji ili fiimu. U zaključku, autorka kaže da rezultati empirijskih proučavanja govore u prilog postojanju negativnog uticaja scena nasilja, predstavljenih u sredstvima masovne komunikacije U istom odeljku Tomaš Misjak (Tomasz Misiak), u članku „Popuiarna muzika u programu Poljske televizije u razdoblju 1975-1979” iznosi rezultate svojih proučavanja u ovoj oblssti. Popularna muzika obuhvala; 1) muziku s elementima folklora, 2) zabavnu muziku (opereta, šlager, kabaretska pesma, džez i dr.) i 3) „svakodnevnu muziku" (vojničke, božićne, radničke, dečje, ulične i druge pesme). U svojim proučavanjima Misjak je došao do sledećih zaključaka: 1. Emisije popularne muzike imaju u poljskom televizijskom programu osrednji značaj. U poređenju s emisijama ozbiljne muzike (daleko više „elitne”) ona nije mnogo emitovana 2 Postoje velike disproporcije u količini vremena koje se posvećuje pojedinim vrstama popularne muzike

168