РТВ Теорија и пракса

~PRZEKAZY I OPINIE”

(Prikazi i mišljenja) janmr-mart 1982, br. 1

U svom prvora broju za 1982, poljski tromesečnik ~Przekazy i opinie”, u odeljku „Članci i rasprave”, donosi na četrdesetak stranica članak Eve Kofm (Ewa Kofin) pod naslovom Auditivna komunikacija. U prvom delu članka, - „Mogučnosti hominis audientis” autorka razmatra sonosferu, akuštičku sredinu čoveka [naziv „sonosfera” potiče od Rajmonda Šafera (Ravmond Schaffer)! i njenu ulogu u društvenoj komunikaciji. Autorka najpre pokušava da odredi čovekove auditivne mogućnosti i faktore koji ih determinišu. Mnogi proučavaoci ijudskih čula smatraju da je čovekov organ sluha nekad bio znatno osetljiviji nego danas. Autorka dalje govori o negativnom uticaju civilizacije na osetljivost ijudskog uha, o dnevnim i životnim promenama auditivne osetljivosti, o nesavršenosti čovekovog slušnog aparata i selektivnom primanju signala iz sonosfere. Kao primer navodi različite zvučne strukture - muziku, neartikulisane zvuke i reči. U drugom delu, „Ljudska intervencija u sonosferu”, Eva Kofln najpre konstatuje da „viast čoveka nad sonosferom izgleda svestrana, mada je ograničena diktaturom zakona prirode”, a zatim razmatra mogućnosti čovekovog ingeriranja u sonosferu. Na primerima glume, vokalistike, muzičkih instrumenata i masovne komunikacije ona govori ne samo o koristima čovekove intervencije u sonosferu već i o njenoj štetnosti. U trećem delu, „Spnosfera u službi društvene komunikacije”, autorka piše o mogučnim funkcijama sonosfere prema hominis audientis, i zaključuje da je tu najvažnija komunikativna funkcija. Zvučne strukture mogu da

budu i komunikativni kanal znakova, simptoma i saopštenja. U članku je sadržana i teza da se u neartikulisanim zvucima kriju arhetipovi mnogih različitih konvencionalnih semiotično-komunikativnih struktura - to jest, znaka, koda, višeznačnosti. Autorka takođe pokreće pitanje ograničene kontrole Ijudskog inteiekta nad procesima semioze. Raspravljajući o aktuelnom stanju auditivne komunikacije, Eva Kofin kaže da se ona javija istovremeno kao dostignuće i šteta. S jedne strane, civilizacija je ovom sredstvu obezbedila potpuni konfor, a s druge je svet utopila u zvučnu masu kojoj čovek nije uspeo da se organski prilagodi. U odeljku „Materijali ispitivanja” obiavlien fe članak Kristine Varhol (Krystyna Warchol) Nasilje u sredstvima masovne komunikacije - uticaji i metode proučavanja. Problematika uticaja nasilja prikazanog u sredstvima masovne komunikacije dobila je veliki značaj otkako se učestanost nasilja u mnogim društvima počela povezivati s porastom broja scena nasilja na televiziji i u drugim sredstvima masovne komunikacije, Varholova ističe da je najbogatije podatke u vezi s tim sakupio G. Gerbner (G. Gerbner) sa saradnicima, 1967. Prema njima, nasilje je karakteristična odlika televizijskog programa; 80% svih prograraa »adrži jednu ili više brutalnih epizoda; one se javljaju s učestanošču od 7,5 činova na čas, a najviše ih ima u crtanim filmovima.

167