РТВ Теорија и пракса

i domoroce širom sveta Već na samom početku istraživanga pokazalo se da model ponašanja viđen na televiziji bezuslovno ulazi u oglednu grupu Televizija je na decu delovala tako, što su postajala agresivnija, seksualnija i drskija, manje sbdljiva i povučena. Nesumnjivo je, takođe, da su deca postajala obrazovanija, bolje su poznavala jezik, geografiju, nauku, a bila su i obaveštenija o događajima u svetu. Proučavano pleme Algonkijanaca, za razliku od mnogih drugih plemena, bezrezervno je verovalo televiziji. Uzimali su je isuviše ozbiljno, vezivali se za nju, identifikovali se sa njenim likovima. Dok je iz drugih plemena svega s°u dece bukvalno uzimalo televizijske priče, to je činilo 29°u Algonkijanske dece. Ovo vrlo interesantno istraživanje vodi u pravcu razmišljanja kako, duhovno, obrazovno i tradicionalno nepripremljeni Ijudi, reaguju na televiziju, u kojoj se meri poistovećuju sa njom ili je odbacuju. Clanak Džoane Kentor (Joanne Cantor) i Sandre Rajli (Sandra Reillv) „Mladi i strah od nasilja na televiziji i filmu”, jedan je od, možda, najinteresantnijih članaka ovog časopisa U njemu se polazi sa stanovišta da televizijske emisije i filmovi koji obrađuju nasilje, povrede, brutalnosti, bizarna događanja, natprirodno, i dalje spadaju u vrh popularnosti, ali je strah koji se oseća kao posledica pojedinih filmova u poslednjih nekoliko godina dosdgao svoju kulminaciju, Statistike pokazuju da je zastrašivanje jedan od osnovnih kvaliteta prilikom ocenjivanja razloga gledanosti nekog filma ili televizijskog programa Mnogi odrasli teže strahu jer je to jedan od načina da osete nešto intenzivno. Prihvataju ga kao zabavu i doživljaj Za razliku od odraslih, deca strah doživljavaju drugačije i znatno intenzivnije i, ако ne postanu baš agresivna, postanu zastrašena. U Oregonu, država Viskonsin, vršena su ispitivanja učenika srednje i više škole Rezultati su pokazali sledeće: 55Чи ispitanika je patilo od straha, a i danas ga se seća, od televizijskih programa i filmova koje je gledalo do svoje šeste godine; svega 37°u ispitanika je odgovorilo da su im se roditelji „ponekad” interesovali za ono što prate na televiziji; dečacima je dato daleko više slobode u odlučivanju šta će da gledaju na televiziji neego devojčicama Izašla je na videlo činjenica da je roditeljsko interesovanje kroz kakvo im je to loše iskustvo dete prošlo gledajući televiziju - gotovo minimalno. Za one koje interesuje sport (prisustvovanje sportskim dogadajima uživo ili posredno putem radija i televizije) priređeno je nekoliko članaka i kritičkih osvrta Muzičko

230