РТВ Теорија и пракса

tržište takode je našlo svoj prostor na stranicama časopisa „Communication”. Ipak, posebnu pažnju treba, pre svega, obratiti па nekoliko članaka vezanih za radio. „Radio: Stil jezika vesti”, članak je Alena Bela (Allan Bell) u kome se govori o komunikaciji na relaciji novinar-redaktor-spiker Autor se zalaže za dva pristupa studiranju jezika: uočavanje velikog broja jezičkih specifičnosti koje variraju od stila do stila, i posmatranje samo nekoliko jezičkih osobina koje se često pojavljuju a vezane su za jezik u celini. Svaki od posmatranih spikera pokazao je neverovatnu prilagodljivost različitim programima u cilju zadovoljenja auditorija. S obzirom da mediji ,Jive” od auditorija, svi se trude da nađu najneutrćilniji stil koji bi „pokrivao” što veći broj slušalaca koji, opet, mogu da biraju samo između onoga što im se nudi. Kada smo već kod radija, ne treba preskočiti ni članak Lorensa Solia (Lawrence Soley) „Radio: Tajno emitovanje programa 1948-1967”. U ovom čianku se govori o tajnim radio-stanicama koje se javljaju u vreme poiitičkih kriza i previranja u društvu i doprinose propagandnom delovanju. Kolokvijalno ove radio-stanice se nazivaju „сгпе” ili „sive” (ostale su „bele”) i dejstvuju nezavisno od službi unutrašnjih ili spoljnih poslova jedne zemlje. Soli tvrdi da su ovakve stanice izuzetno popularne iako im je teško odrediti slušanost jer je njihovo praćenje kažnjivo. Po svojoj interesantnosti za ovim člankom ne zaostaje ni članak „Radio: Regulisanje oblika raznolikosti” Frenka Kana (Frank Kahn). U njemu se na vrlo zanimljiv način razmišlja o programskoj koncepciji naizmeničnog smenjivanja najpopularnije muzike i vesti, raspravlja se o upotrebi radija u propagandne svrhe, šta je to što publika hoće i kako joj se i kad može izaći u susret Još nekoliko članaka doprinosi izučavanju različitih oblika komuniciranja putem radija, problema sa kojima se ovo sredstvo javnog informisanja suočava i programske politike Iz svega navedenog proizlazi da je ovaj broj časopisa „Communication” dao odgovarajući doprinos izučavanju masovnih komunikacija i da bi bilo šteta da, barem neka od iskustava ovde iznesenih, ne nadu svoju primenu i u programima naše radio-televizije

Mr Ivana Stanković

231