РТВ Теорија и пракса

Tomislav Gavrić

IDENTIČNOST JEZIKA UMETNOSTI

Martin EssLin, „The Age of Television”, W.H. Freeman and Companv, San Fransisko, 1982

Martina Eslina, dugogodišnjeg direktora radio-dramskog programa BBC, a od 1977. godine profesora drame na Univerzitetu u Stenfordu, uglavnom poznajemo kao uglednog teoretičara pozorišta Napisao je studije o Haroldu Pinteru i Antonenu Artou - Anatomija drame, Teatar apsurda i druge knjige Doba televizije (The Age of Television) je njegova prva knjiga o televizijskom mediju, u neku ruku plod vlastitog priznanja da je televizija (i u teorijskom pogledu) medij kojem se ne može odoleti, pošto je izvršila revoluciju u čovekovom načinu života i kulturi postavši nezaobilazna socijalna, kulturna i intelektualna pojava Polazeći od Makluanove teze prema kojoj je, u novoj eri oralne komunikacije, linearni, diskurzivni način mišljenja zamenjen slikom usmerenog tipa percepcije i mišljenja, Eslin gradi i svoju sopstvenu koja je sadržana u uverenju da televizijski jezik postoji koliko postoji i sama civilizacija )ezik televizije je, zapravo, ugrađen u njenu gramatiku i sintaksu; čovek već odavno ima nešto od njene važeće terminologije, kritičke metode i psihologije buma Eslin, u stvari, zagovara tezu da televizijski jezik nije ništa drugo do jezik drame, da je televizija, i pored toga što ima vlastite specifičnosti, u biti dramski medij. Ako se televizija posmatra sa tačke gledišta analitičkog instrumentarija pozorišne kritike i teorije, onda se može utvrditi da on doprinosi boljem razumevanju prirode televizijskog medija, posebno njenog psihološkog, socijalnog i kulturnog buma U nastojanju da definiše materijalnu stvarnost televizije, Eslin upotrebljava „spektar fikcijskih ingredijenata” čija je jedinica mere određeni stepen stvarnosti Na toj lestvici prvo mesto zauzima potpuno nepredvidljiv dogadaj koji se odigrava u prisustvu televizijske ili filmske kamere. Pljačka banke ili Kenedijevo übistvo, na primer, sadrže visok stepen „realnosti", ali je ona veoma filtrirana tehnološkim procesom Zatim sledi

232