РТВ Теорија и пракса

razdvajanje postprodukcionih postupaka na prethodnu i direktnu montažu. Direktna montaža, ili kako se još naziva on line, predstavlja najbrži vid montaže jer se postprodukcioni procesi sprovode odmah koriščenjem originalnih inserata. Ona se može koristiti tamo gde se radi samo o spajanju nekoliko dužih, več raskadriranih segmenata, kada nema velikih dilema oko mesta reza i načina izvođenja montaže. Ovakvoj montažnoj sesiji obično prisustvuju svi saradnici reditelja koji treba da učestvuju u donošenju odluka, tako da svaki rez ili drugi postprodukcioni zahvat bude potvrđen odmah za svaku sekvencu. Kada se u toku rada željena scena pojavi na monitoru, reditelj i montažer se dogovaraju o tačci ulaznog reza, Kada je to postignuto, montažer prelazi na kraj scene da utvrdi izlaznu tačku reza. Scena se po potrebi još jedanput pregleda i tom prilikom se vrše i moguče korekcije tačaka reza, što je lako učiniti, Počev od ulazne tačke reza odabrana scena se sada presnimava na „glavnu” kopiju sve dok se ne dođe do izlazne. Ako se koriste posebni efekti to se u fazi dogovaranja posebno i utvrđuje. Opisana procedura se ponavlja za svaki rez sve dok se emisija kompietno ne sklopi. lako, u stvari, priprema za postprodukcione procese počinje još za vreme planiranja snimanja, prethodna ili off line montaža omogučava montažeru i reditelju da pre prelaska na direktnu montažu razmotre sve mogućnosti i odaberu prava rešenja, Pri korišćenju filmskog načina rada prenosnim magnetoskopima i kamerama, pojavljuje se obilje sirovog materijaia koji se jedino ovim postupkom može adekvatno obraditi i pripremiti za direktnu odnosno finalnu montažu. Način rada koji se ovde koristi unekoliko je sličan poznatim procesima filmske montaže, s tom razlikom što se ovde umesto makaza služimo pomoćnim snimcima odnosno 'presnimcima originalnog materijala na neku video-kasetu, Pomoćni snimci ovde vrše funkciju koju kod filma ima radna kopija. Dobro proučeni i obrađeni oni omogučavaju izradu precizne liste postprodukcionih

161