РТВ Теорија и пракса

jer veruju da če sa njima sarađivati i njihovom se uspehu radovati i ceo narod”. Ovo nadahnuto kazivanje bilo je, u stvari, izraz opšteg raspoloženja, što potkrepljuju i brojni pozdavi prvih slušalaca koji su pratili probne emisije zvanično još neotvorenog Radio-Beograda. Časopis je u prvom (a potom, nedelju dana kasnije, i u drugom broju) objavio jedan izbor tih dopisa od kojih ovde navodimo nekoliko za ilustraciju atmosfere. Evo, dakle, najzad i tog spontanog, nezvaničnog dočeka beogradskog radija: „Govor i gramofonske ploče čuju se ne može biti bolje, čisto i posvema jasno, kao da je u mojoj sobi. Jedva čekamo čas da potpuno proradi radio naše dične prestonice, koji je već sada jačinom i čistoćom nadmašio čak i Peštu, koja je do sada važila kao najjača evropska stanica. Bilo srećno!” - piše inž. Lj.Bugarovič iz Vukovara. Pridružuje se M.Maksimović iz Šapca: „Rezultat sjajan. Prijem veoma čist i snažan. Čestitam rad!” Iz Velikog Bečkereka (danas Zrenjanin) F Šubert: - „Hvala bogu, da jedared i beogradsku emisionu stanicu uhvatih. Veoma dobro i čisto se čuje kod nas.” Ushićen je bio i Tatomir Jakšić iz Mola: - „Divno je bilo slušati izveštaje i gramofonske ploče”. Peš.potpukovnik D. Božić iz Vučitrna referisao je kako dolikuje, vojnički kratko: - „Čuo sam stanicu na oba aparata vrlo dobro” Iz Paliča se javio Đurica Gavrilov: - ~U največem veselju slušamo Vašu stanicu, koja je tako jasna, kao da se ovde u mojoj sobi izvodi”. A iz Maradika g. Lazar Lukič, opštinski beležnik javlja: - „Napominjem da je oduševljenje sa otvaranjem Vaše stanice kolosalno i da svima rodoljubima drhče srce od radosti, da smo i mi jednoga dana mogli dočekati, da stanemo u red ostalih kulturnih naroda i da se i naš glas širom sveta može čuti”. Ovaj trenutak preplitanja želja, snova i jave inspirisao je i pesnike. Prvi poetski pozdrav bio je Desimira Blagojeviča, aprila 1929. godine: Pesma o radiu moga grada Radio Beograd! Radio Beograd! 0 nepomućene, dirljive radosti

8