РТВ Теорија и пракса

Radio, taj naš novi, dragi ukućanin čiju pojavu, eto, pesnici slave, pokazao se kulturnim, obrazovanim, punim znanja i lepih veština, pa se s njim nije moglo tek tako - po starom. Pojavljuju se zato u štampi saveti, uputstva, pravila i objašnjenja kako treba s njim, šta on sve zahteva kako ga dostojno dočekati. Nije to bio samo nekakav „radio bon-ton” već, da tako kažemo, „učenje radija”, upoznavanje sa nekim osnovnim zahtevima koje treba ispuniti da bi se s njim moglo bez snebivanja i nelagodnosti biti u društvu. Časopis „Radio Beograd”, u takvoj prosvetiteljskoj nameri jula 1930. donosi članak „Umetnost slušanja radija” u kojem najpre ozbiljno osuđuje sve one koji radio slušaju nemarno, uzgred i usput, uz jelo, špricer, dremanje, čitanje ili razgovor, pa potom blagonaklono savetuje: „Sigurno svaki prijatelj radija ima prilike, da predhodno pročita u dnevnim ili drugim listovima predstoječi program. Neka ne žali truda i neka ga pročita tačno i na miru i neka sve ono što ga interesuje naznači”... Zatim sasvim određeno i praktično preporučuje; „Isto tako kako se ide u pozorište duhovno spreman, tako se treba spremati i za radio predavanja koja prelaze obične zabavne koncerte. Za tešku muziku ili operu treba se pripremati. Za malo novaca može se dobiti tekst knjižice tako da i laik može da prati operu sa razumevanjem. Jedna opera koju se рге smatralo za dosadnu postaje lepa i pobudi najveći interes i pažnju”. Ovaj članak časopis poučno i završava: „Radio treba smatrati za poučno sredstvo.i ko ga za takvo smatra i ko na gornji način sluša njegova predavanja, taj če uživati u radiju i nači lepe časove pouke i odmora”. U podnaslovu ovog poučnog napisa „Umetnost slušanja radija” stoji: „Ovaj interesantan članak primili smo od „Philips” Jugoslov, trg. A.D. u Beogradu”. Znači, u stvari - reklama. Umotana u poučni članak. Ali, šta je tu strašno? Ovo je samo jedna rana potvrda teze savremenih teoretičara mass-media da se reklamom

11