РТВ Теорија и пракса

Као posebna referentna tačka rasprave izdvojile su se vrlo brzo transnacionalne korporacije, odnosno preduzeča. Pojedini diskutanti (Nada Švob-Đokič, Zagreb) potvrdili su da transnacionalna preduzeča koncentrišu veliku proizvodnu, finansijsku i informacionu moč. Međutim, postoje i neke druge grane Ijudske delatnosti koje nisu pogodne za koncentraciju i koje transnacionalci još nisu uspeli da osvoje. Zato je pred zemljama u razvoju zadatak da u tim granama preduhitre transnacionalne kompanije i da svetu ponude sopstvene alternative. Bilo je učesnika (T.Martelanc, Ljubljana) koji su se zalagali za to da se o transnacionalnim korporacijama ne govori samo negativno. Mišljenje je objašnjeno potrebom da se ne odbaci unapred mogučnost dijaloga sa zemljama iz kojih te korporacije potiču, jer se time zatvara polje za razgovor, za diplomatsku borbu za nov međunarodni informativni poredak. S druge strane, rečeno je (P.lvačič, Beograd) da je opasnost od tih korporacija toliko narasla da one u svojim aktivnostima počinju da konkurišu radu čitavih država (na planu PTT službe, recimo) i nastavljaju da grade nove monopole u informativnom domenu: Kao primer novog monopola pomenuto je stanje u oblasti foto-servisa kojima u svetu dominiraju samo tri centra. Naravno, tako se podriva suverenitet zemalja u razvoju, a, šire gledano, slabi njihova ukupna pregovaračka moč. Da se takve negativne posledice ne susreću samo u nedovoljno razvijenim zemljama, pokazano je (B. Mokrov, Skoplje) i na primerima nekih vrlo razvijenih država (Kanada, Francuska, Austrija) koje su osetile uplitanje tuđih informacionih, transnacionalnih korporacija, te bile prinuđene da protiv njihovog rada na svom tlu preduzmu odgovarajuče zakonske i druge mere. Takođe je razmotreno šta se smatra novim „poretkom”. U uvodnoj studijhpod njim se uglavnom sistem vrednosti. Kritičari takve orijentacije (S.Budakov, Novi Sad) prihvatili su taj aspekt, ali se založili i za priznavanje druga dva: sistema organizacije i odgovarajuče strukture pravnih odnosa. Borba za nov međunarodni informativni poredak označena je čak (Z. Lekovič, Beograd) kao jedan od dva največa rata XX

201