РТВ Теорија и пракса

intormacija, najveći broj Ijudi če navesti televiziju. Pre dvadeset godina nije bilo tako, glavni izvor su bile novine, - piše Komstok. U međuvremenu televizija je u Americi postala sinonim za vesti pokrivajući svojim programima mnoga društvena zbivanja. Ali, od 1970. naovamo, informacije nisu više neprikosnovene. Moraju da se uklapaju u opštu borbu za gledaoce te i njihov sadržaj i oni koji ih saopštavaju postaju podložni padu ili usponu popularnosti. Komstok kaže: ~U večernjim časovima vesti su manje popularne od bilo kakve zabave. Drama, komedija, šou program, filmovi ili bilo šta drugo, privlače veči broj prosečnih gledalaca nego nacionalni program vesti”. Zabavne emisije su popularnije od vesti među tinejdžerima, ali su najpopularnije kod gledalaca od 18 do 49 godina. Vesti postaju znatno pračenije među onima preko 50 godina, Kakve se vesti emituju zavisi i od toga koja je televizijska mreža u pitanju. Na primer, 1972. godine to je izgledalo, otprilike, ovako: NBC mahom govori o Vijetnamskom ratu, ABC navija u predizbornoj predsedničkoj kampanji za Ričarda Niksona, dok CBS populariše Mekgaverna. Svaka kompanija se trudi'da da nešto novo i originalno što bi privuklo brojniji auditorij. Posebnu zanimljivost knjige predstavlja osvrt na rad tri velike televizijske mreže. Autor smatra da se ovim mrežama zamera što su im informacije i vesti prečesto u svim programima identične. Džejms Lemert (James Lemert), istraživač masovnih komunikacija, pratio je pre nekoliko godina rad sve tri TV mreže i načinio analizu sadržaja vesti. Pronašao je da se šest od deset informacija poklapaju u sva tri slučaja. 70% sadržaja je identično barem u dve emisije. Najčešča istovetnost je kod značajnih vesti, varijacije su samo u interpretaciji, pristupu i pojedinim tumačenjima. Zanimljiv je i odnos politike i televizije u Americi. Po Komstoku, teievizija je neosporno transformisala američku politiku. Promenila je važeče standarde, organizaciju i stil predizbornih kampanja, Kreirala je političku scenu različitu od one nekada kada su glavne ličnosti komunicirale „uživo”, prevaljujuči

249