РТВ Теорија и пракса

Feljtoni nesumnjivo predstavljaju efikasno sredstvo informisanja, obrazovanja, a najčešće, zabave. Trebalo bi se pozabaviti ovim žanrom emisija, jer one tretiraju najozbiljnije i najurgentnije tendencije televizije; permanentno obrazovanje, profesionalnu, ekonomsku i društvenu informaciju. Zbog toga je ovde skicirana ukupna „kritika” feljtona različitim pristupima da bi se analizirali razlozi i značaj ovakvog uspeha. ČINJENICE Broj časova televizijskog programa posvečenog feljtonima povećava se redovno več godinama. Ovakav uspeh feljtona odvija se na štetu drugih rodova, јег se vreme ukupnog televizijskog programa nije proporcionalno povećavalo. Jasno je da se Ijudi odgovorni za prografnsku politiku u cilju udovoljavanja ukusu publike, koja očigledno voli ovu vrstu spektakla, odlučuju za feljtone. Aktuelni televizijski feljton ne zadovoljava se više ulogom književnih novinskih feljtona objavljivanih u novinama krajem XIX veka; bili su to kratki isečci događaja koji su se svakodnevno nudili publici. (Jedino verna ovoj tradiciji je Epizoda, od petnaest minuta, koja se emituje svake večeri.) Janique aimee (Voljena Žanik) i La demoiselle d’Avignon (Devojka iz Avinjona) vrste su popularnih feljtona koji zadovoljavaju interesovanje francuske TV publike za priče slične onima koje su slušali u detinjstvu. Svakodnevni događaji, komplikovanost radnje koja poštuje vreme, ritam života... Bez sumnje interesantno bi bilo napraviti psihološku analizu ukusa proticanja vremena: kakvom tajnom ritmu podležu ove priče, u kakve snove one odnose odrasle. Nasuprot imitiranim američkim serijama (Nepodmitljivi, Osvajači) sada se fabrikuju serije sa epizodama od jednog sata koje jedanput sedmično pričaju komplethu priču (Arsen Lupen, Vidok). Serije zaslužuju naziv feljtona zato što vezu između različitih epizoda obezbeđuje ista ličnost koja iz priče u priču nameće svoje prisustvo, svoj stil. U stvari, osim ovog kontinuiteta. epizoda od 45-50'minuta liči na tradicionalnu dramu