РТВ Теорија и пракса

Као što se vidi, dve osnovne istine mučile su Duška Radovića: jedna se odnosila na Beograd, na njegove Ijude i njihov život, običan, dnevni, onaj koji se otaljava, a druga - na sav svet, na Ijude i njihov život. čudesan ali i trivijalan. Jedna je istina bila uža, uokvircna vremenom i prostorom, čak studentskim trgom ili čuburskom ulicom; druga - šira, čak beskrajna, i u vremenu i prostoru, ponekad teška i porazna, često plemenita i ohrabrujuča. Radoznao, uvek otvorenih očiju, staložen i mudar, nepoverljiv a dobronaraeran, tih a opet Ijut zbog Ijudskih nepravdi, Dušan Radovič je govorio, savetovao i opominjao iz dana u dan, mirno i uporno. Brinuo je brigu o Beograđanima, ali i o svim drugim Ijudima želeo je da počisti staze kojima su išli, da ukloni prepreke, da pusti Ijubav da struji ulicama. To je bilo paradoksalno viđenje moralnih pojmova i Ijudskih slabosti, pritisak na bolna mesta da bi što pre ozdravila. a sve kroz čudesnu igru reči i misli. Uostalom, ta igra reči i misli, najmanje ili na poslednjem mestu stilska akrobatika, karakteristika je njegovog celokupnog stvaralačkog biča. I u pesmi je takav, ponajviše tamo, pa će se i u obrazloženju nagrade Zmajevih dečijih igara o tome reći: „Pesnik je uklonio sve prepreke koje smetaju igri da bude samo igra. U toj igri ne sme se samo jedno: sprečavati igru bilo kakvim obzirima...” A kritičar Borislav Mihajlović Mihiz će napisati: „Radovičeve pesme spadaju u disciplinu igre, u jedan balet koji je više balet duha no duhovitosti i više pirueta mašte no domišljatosti.” Nisu li i aforizmi Beograde, dobro jutro! zapravo to - balet duha i piruete mašte?! Ono što je govorio ili napisao Dušan Radović zahtevalo je izuzetno jasan i britak jezik. Za mikroformu, koju je negovao, bez obzira kako je nazvali, neophodna je potpuna preciznost u izboru reči: treba sabijati do kraja, do krajnjih granica, nema se vremena ni prostora za duge i komplikovane opise, za prazne priče, šta ima da se kaže izruči se odmah, kratko i sažeto. Zato je „igra” na uzanom prostoru teža, komplikovanija, traži istančan duh, pravu meru, a to znači zrelost uma, pre svega. Dušan Radovič je sve postizao zadivljujučom veštinom - ono o čemu je govorio uvek je bilo tačno, istinito, aktuelno, važno ili zanimljivo, a u isti mah duhovito i

310