РТВ Теорија и пракса

da nađe pravi medij za iskaz nekih svojih stvaralačkih potencija? Branimire, o tome biste nam vi mogii nešto reći. B. DIMITRIJEVIĆ: Televizija je potpuno autorska stvar, po mom ličnom mišljenju. To može da bude, naravno i pogrešno, i vrlo verovatno da je pogrešno, ali ako vi u svakom trenutku imate kontrolu nad svim što se radi, znači vi ste odgovorni za sve to, slažete se sa svim tim što vidite. Prema tome, ne postoji šansa da vam je neko pomogao u toj meri da je nadogradio vašu sliku, a da vi za to i ne znate. Verujem da sve što hoćete da kažete danas možete da kažete na televiziji, i mislim da ... generalno da odgovorim na ono pitanje: da li je televizija umetnost? U jednom mediju, ukoliko možete da napravite makar jedno umetničko delo, da je to dovoljan dokaz da se može napraviti još bezbroj drugih. Prema tome, odgovor na pitanje da li je televizija umetnost? Televizija je umetnost! A ono što je razlikuje od nekih drugih, ona je po mom mišljenju najdemokratičnija od svih umetnosti. Vrlo lep primer je izneo Ivan Hetrih da je svako od gledalaca aktivan učesnik, znači, dvosmerna komunikacija u mediju. Vi možete da pratite i Med Meksa a možete da pratite i onog na drugom kanalu, onog što ga ganja. Pa birajte! Znači, prvi put je publika uključena, apsolutno. Ovde, recimo od nas, koliko nas ima, par stotina, skoro svi znamo da pevamo. AJi, skoro, a svi znamo da gledamo. Demokratičniji smo i od muzike i pd svih dragih... Da slikamo to ne znamo, ni ja. Demokratičniji smo, širi smo od dragih, i mislim da je budućnost apsolutno na našoj strani. S. SELENIĆ: Potpuno se slažem sa svim što je do sada rečeno. Ne podleže nikakvoj sumnji da sa formalnog stanovišta televizijski reditelj može da se izrazi u največoj mogučoj meri, makar onoliko koliko i filmski, ili slikar, ili bilo ko drugi. Sasvim je tačno i ono što je rekao Stanko da je to jedan - ne bih rekao fantastičan nego jedan čudovišan medij. To što je televizija uspela da mondijalno pokrije s jednom vrstom, istom vrstom osečajnosti, istom vrstom osečaja za brzinu, za trajanje, mi smo unificirani zahvaljujuči televiziji. Nama se čini da je mi kontrolišemo, ja se tiojim da ona sve više počinje da kontroliše nas i da utiče mnogo više na nas, nego što