РТВ Теорија и пракса

metodološke osnove Gerbnerove kultivacione analize primenjujući je na švedskoj deci i adolescentima. Hari Bauman u posebnom tekstu pokazuje da televizija i nema takvu moć kod holandskih gledalaca, kao što, najzad, ni Vober (J. M. Wober) ne potvrđuje u britanskoj sredini negativna dejstva televizije uočena kod američkih gledalaca. Naučni sporovi i teorijsko-metodološki problemi ne rešavaju se na simpozijumu niti u zborniku, ali i pokušaj sistematizacije i sučeljavanja stavova, kako ih ova publikacija predstavlja, o jednoj usmerenosti kojoj ne nedostaje privlačnost, bez obzira na utisak da je pre reč o disputu unutar porodice, treba da privuče pažnju istraživača kulture i masovnih komunikacija. Ovde nećemo ulaziti u prirodu i sadržaj rasprave o kutlurnim indikatorima, predočene uostalom i prilozima u zborniku. Ipak, čini se da kontroverze imaju veću oštrinu kada se debata vodi o metodološkoj osnovi, organizaciji empirijske građe i zamislima instrumenata nego kada je reč o uspostavljanju pojmovno-hipotetičkog okvira izvedenog iz shvatanja kulture i društva, mesta sredstava masovnog opštenja na međama njihovih odnosa i merljivih veličina u kojima se ovi ospoljavaju. Neki naučnici kroz vlastita istraživanja ustanovljuju da se u različitim društvima i kulturama dolazi do drukčijih zaključaka ili bar ne potvrđuje univerzalnost nalaza o delovanju sredstava masovnog opštenja. Time se posredno, opet, izjašnjavaju za primenljivost kulturnih indikatora, jer ih usvajaju najmanje kao metodološko načelo koje samo ishoduje diferencijalne sudove o konkretnoj stvarnosti. No, ako se pri tom tvrdi i da se njihov status kao saznajnih oruđa mora određivati i tumačiti zavisno od ideoloških osobenosti svake kulture i njenog duhovnog sklopa, takvo ograđivanje već dovodi do praga protivrečnosti. U svakom slučaju nije presudno pitanje da li su kulturni indikatori odziv sve razvijenijih empirijskih tehnika na teorijsku misao koja nije mogla biti ranije potkrepljena ili čak izumi što, omogućeni razvojem metodologije, revolucionišu naša teorijska znanja. Verovatno je važnije preispitivati teorijsku sadržinu ove inspiracije, koja iznova aktuelizuje problem merljivosti kulturnih pojava, ali i ideje kulturnih

247