РТВ Теорија и пракса

Umesto dosadnih pitanja - „Zašto ste odlučili da izaberete tu profesiju?” ili - „Čime vas privlači vaš posao?” - možete predložiti da razmisle: - „Šta biste postali da niste hirurg?..”, - „Da možete početi od početka da ii biste opet postali daktilografkinja?” Sabesednica će, možda, odgovoriti da u toj struci radi več dvadeset godina i da ne žali zbog izbora, - „А šta biste mi odgovorili da smo razgovarali pre dvadeset godina?” Pripremajuči se za intervju na temu „Razmišljanje o vremenu” jedna studentkinja fakulteta za žurnalistiku Moskovskog državnog univerziteta posebno je predložila ovakva pitanja: - „Neka se zaustavi prekrasni trenutak! Koji biste trenutak iz svog života želeli da zaustavite?” - „Kakve asocijacije u vama budi zvonce budilnika?”, „Prema kojim časovnicima biste želeli da živite (prema peščanim, sunčanim, elektronskim)?”, - „Možete li da zamislite svoj život bez časovnika?”, - „Kakav je on?” - „Ако biste mogli koliko biste vremena godišnje odredili za odmor?”, - „О čemu, po vašem mišljenju, razmišlja klatno kada se sat iznenada zaustavi?”, „Setite se najdužeg i najkračeg trenutka u vašem životu”, - „Ако bi se u opisnom rečniku nasuprot reči ,vreme‘ našlo iznenada prazno mesto, kakvu biste definiciju tamo zapisali?” - „Zamislite kako se u jednom danu pojavio još jedan sat, dvadeset peti. Na šta biste ga upotrebili?” Ovakvi metodi obuke kroz igru reči razvijaju u budučim novinarima-intervjuistima sposobnost da ne prilaze banalno temi predstoječeg razgovora, da pronalaze najbolje varijante upitnika. Oni počinju da shvataju da se u bilo koju temu može ući zaobišavši glavna vrata. Da je sposobnost ispitivanja takođe umetnost možemo shvatiti samo ako posmatramo decu. Trogodišnji sin uleće u očev kabinet: - „Tata, znaš li gde je moja četkica?” - „Ali mi smo se dogovorili da češ kucati pre no što uđeš. Odakle bih znao gde si stavio svoju četkicu?” - Uskoro se začu plašljivo kucanje i u kabinet proviruje glava; - „Tata, sve sam pretražio. Nigde je nema”. - „Nisam video tvoju četkicu” - strpljivo odgovara otac. Nije prošlo ni nekoliko trenutaka, a vrata