РТВ Теорија и пракса

trebalo posvetiti punu pažnju. Uvodnom tekstu dodao bih još dve grupe problema. Prvi su programske prirode i odnose se na samo značenje kontakta koje se ne može izvoditi samo iz prirode medija, a drugi, psihološke pretpostavke kontakt-programa, odnosno kontakta uopšte. Prvo o kontakt-programu. On je i inače a i u poslednje vreme mnogo više izvođen nego izučavan, što je samo u izvesnom smislu prirodno. Uglavnom se navode podaci o odzivu auditorija, njegovim reakcijama i ocenama i to najčešće novih kontakt-programa pri njihovom uvođenju na radiju ili televiziji. Ostali aspekti - kao što je priroda tog kontakta, njegove raznovrsne i potencijalne mogućnosti, dinamičke snage na koje se on oslanja i sl., nisu izučavani. Čini mi se da je on mnogo difuznije prirode nego što većina njegovih defmicija podrazumeva. Zanimljiva je npr. odrednica o kontakt-programu Leksikona novinarstva (Savremena administracija, Beograd, 1979, prilog Igora Holotkova) ali ona je sa stanovišta onoga što bismo danas želeli da raspravimo nešto uža. Leksikološka i enciklopeđijska značenja kontakta bismo mogli grupisati u dva sloja. Jedan govori o ~dodeljivanju“, ~spajanju“, ~vezi“, ~spoju“ itd., a kada se radi o programu onda o posrednom ili neposrednom učešću slušalaca i gledalaca u tom programu. Drugi, širi sloj značenja, za mene relevantniji, podrazumeva ~uzajamnost“ i „saglasnost u delovanju“, što sami akteri kontakt-programa gube iz vida, gubeći povremeno i bilo kakav kontakt sa onima koje ~kontaktiraju“. Predlažem da u ovom razgovoru mislimo na šira odredenja kontakta. Trebalo bi, takođe, polemisati sa stavom da je kontakt nešto od suštine radija i televizije kao medija, odnosno da od potrebnog i mogućeg do realnog i ostvarenog гцје veliko rastojanje. Zaoštravajući raspravu, mogli bismo reći da radio i televizija i nemaju imanentno svojstvo kontakta u malopre pomenutom širem značenju. Za njih nije karakteristično ni ono što je za telefon, gde se razgovor ne bi mogao odvijati bez „stvarne veze“. Treba uzgred dodati đa se kod posrednog učešća slušalaca ili gledalaca radi upravo o „telefonskom kontaktu“ koji se uvodi u jedan od naša dva medija da bi se uslovno poprimila i svojstva kontakta već sadržana u drugom mediju. Drugi krug pitanja odnosi se na psihološke pretpostavke, ne samo za kontakt-program nego za kontakt dva bića čija je ,jednačna situacija" neposrednog kontakta „licem u lice“ iz koje su izvedeni svi

14