РТВ Теорија и пракса

ostali kontakti, pa i oni koje bismo mogli označiti kao virtualne (potencijalne, moguće ali skrivene). Po mnogim teorijama kontakti proističu iz Ijudskog socijalnog bića, iz njegove snažno naglašene socijabilnosti. Nema vremenazaobrazlaganjetezaiz ove oblasti osim za podsećanje na teorije Ijudskih motiva i potreba, pa i na one najranije naučno zasnovane, mada sada već prevaziđene kao što je npr. Mekdugalova teorija sa značajnim statusom tzv. gregarinskog motiva (grupe, stada, jata, krda). Novije teorije (opštenja) još više naglašavaju čovekovu socijabilnost koje nema bez opštenja i kontakta. Starije teorije su najčešće polazile od teze o primamosti bioloških i sekundarnosti niza socijalnih motiva, dok modeme teorije naglašavaju socijabilnost mnogih motiva i potreba, njihovu dublju osnovu u čoveku, a ne samo njihovu izvedenost iz uslova razvoja u nekoj sredini. U sklopu ovih pitanja nije loše da podsetimo i na teorije o komunikaciji i masovnom komuniciranju i na stav da sredstva masovnog komuniciranja imaju „kompenzacionu ulogu“ i da mogu predstavljati zamenu međuljudskih NEPOSREDNIH kontakata, odnosno da ona mogu posredovati u međuljudskim odnosima. Radio i televizija se sasvim sigurno oslanjaju na tu vrstu socijalnog dinamizma. Naša i strana istraživanja pokazuju da je takva njihova uloga veoma prisutna naročito kod dece gđe dolaze do izražaja i njihova afektivna a ne samo kognitivna (saznajna) svojstva. Život u savremenim uslovima ne samo da donosi određen tip usamljenosti nego i prateću potrebu za posredovanim kontaktom mada bi se mogla očekivati naglašenija uloga neposrednih odnosa. Uslovno bismo skup ovih fenomena mogli označiti kao ADAPTACIJA NA KOMPENZACIJU. Direktna ili izvedena potreba za kontaktom vidljiva je danas u svim oblastima života a ne samo u oblasti javnih komunikacija a sve to potvrđuje tezu o primamosti i socijabilnih motiva i o dubokoj ukorenjenosti Ijudske potrebe za kontaktom na koju se mora oslanjati i valjan kontakt-program. lako marginalan, ovde bi se mogao navesti i primer savremenog sporta gde sve češće važi pravilo uspostavljanja „punog kontakta“, „čovek na čoveka“, „totalne igre“. U sadašnjoj psihijatrijskoj praksi, s druge strane, sve češće su slučajevi medicinskog tretmana Ijudi za koje se uopšteno može reći da pate od „nedostatka kontakta“, gde je cilj da se taj kontakt ponovo uspostavi. U terapijskim grupama obično se prvo uspostavlja kontakt (uključujući i neposredan fizički kontakt držanjem za ruke).

15