РТВ Теорија и пракса

književnog humora uopšte, što se istražuje tradicija, koreni, uticaji, uspostavlja kontinuitet i vrši paralela sa trenutnom situacijom tako da nijedna emisija, niti pronalazak nije pao s neba, nego se vide njegovi koreni, njegov značaj, uticaj i odmerava se sve tom humornom situacijom u svetu, Tako da dobijamo na kraju jednu od predstava o tome koliko taj humor stvarno vredi, ne samo kao slušaoci. nego kao Ijudi koji te pojave prate na jednom širem planu, To je sve razlog za mene da podstaknem, ovako javno, Miru Mitrovića, autora knjige, da ne zastane ovde, nego da sad, pošto je obavio najvažniji deo posla, krene u nešto što bih nazvao jednom vrstom istorije humora u Srba. Ovo su efekti i krajnji rezultati humora našeg vremena. A sad bi bilo lepo vratiti se na književne početke i usposlaviti kontinuitet. I onda bi se videlo koliko ovaj narod i njegova književna misao ima smisla za humor i kako se on menja prema vremenskim pokazateljima, situacijama, u skladu sa civilizacijskim i ostalim razvojem i kako je to sve na kraju urodilo jednom bogatom žetvom. Iz kazivanja Radivoja-Lole Đukića u ovom razgovoru zabeležili smo sledeća zapažanja: Smehotvorci su prva knjiga o Ijudima koji rade taj potpuno besmisleni posao kao što je rađio-humor i kao što je televizijski huraor, pfvi put da neko napiše da je i ~to nešto.” Jer to sve propada, jednom se emituje, išlo je uživo i više ga nema... Mira Mitrović, prvi put ovom knjigom, pokušava da da neki značaj nama koji smo se bavili aktuelnim humorom... Mira Mitrović najmanje piŠe o sebi, i to mu je jedna od najvećih mana. On o sebi gotovo ništa nije rekao. Pominje operete, na primer radio-operetu Dodite sutra, a ne kaže da je to njegovo delo. Ja sam igrao u mnogim njegovim skečevima kao glumac, Pored ostalog, 1945. godine igrali smo njegov stihovani skeč Iluzije emigrantskog dvora o Draži i kralju, itd. On to ne pominje... Miroslav Mitrović, rođen 1920. u Beogradu, diplomirao jugoslovensku književnost na Filozofskom fakultetu, Na radiju je počeo 1939. godine, a neprekidno je u Radio-Beogradu od prvih posleratnih dana, Bio je spiker, glurnac, reditelj. reporter. prvi urednik emisije Veselo veče, glavni urednik Humorisličko-zabavnog programa... Objavljivao je humoreske, skečeve, parodije, epigrame i druge forme u domaćim i stranim listovima i časopisima, kao i na

215