РТВ Теорија и пракса

SUGESTIVNA MOĆ RADIO-INFORMACIJE Lepo je kada se na radiju govori o značaju i efikasnosti informisanja preko radio-talasa, o neslućenim mogućnostima toga medija da pobedi velike udaljenosti, te da vesti i muzika dopru do slušalaca u raznim zemljama. O tome kako su se naši iseljenici u Urugvaju i đrugim zemljama Latinske Amerike informisali o narodnooslobodilačkoj borbi i revolucionarnim događajima u Jugoslaviji tokom drugog svetskog rata govori dokumentarna radio-drama Bora Kontića - Ratna priča iz Montevidea 4 zasnovana na iskazanim sećanjima pojedinih naših iseljenika okupljenih u društvo „Bratstvo” u Montevideu. Oni su uspeli da zakupe najpre petnaest minuta, a posle i čitavih pola sata dnevno na programu tamošnje radio-stanice i da putem njenih talasa, rečima i muzikom, oživljavaju uspomene na stari kraj, ali i da informišu o borbi naših naroda protiv okupatora i njegovih slugu. I ostvarili su neočekivani efekt: javljali su im se brojni slušaoci iz najudaljenijih krajeva američke hemisfere, zahvaljivali im se na vestima i muzici naših naroda, izražavali svoje želje i postavljali pitanja. Za emisiju Ratna priča iz Montevidea Вого Kontić je koristio kazivanja iseljenika Petra-Pedra Kurtića iz Zagreba, Koste Lutkića iz Sombora, Slanka Kordića iz Mostara, Josipa Markulina sa Rijeke, Žarka Kebina iz Novog Sada i Zore Pelikan iz Nove Gorice. Kao što se može videti, autor je nastojao da razgovara sa iseljenicima iz gotovo svih naših krajeva. Prim tom, svi sagovornici naglašavali su jugoslovenski karakter emisija u kojima su pretežno izveštavali o ratnoj situaciji u našoj zemlji. Ne treba zanemariti da su osobite zanimljivosti donela kazivanja sagovornika o tome kako su dolazili do istinitih informacija koje su, uglavnom, poticale od radio-stanice Slobodna Jugoslavija, ali ih je bilo i iz drugih izvora. Isto lako, ne manju zanimljivost imala su svedočanstva o nastojanjima da se slušaocima prezentuju objektivne informacije o situaciji u Jugoslaviji, posebno o pitanju ko se uistinu bori protiv okupatora, a ko sa njim sarađuje. Ako imamo u vidu one reči Žorža Davija (Georges Davv), francuskog sociologa, Sto ih je izrekao govoreći o radiju, prema kojima laj medij „stvara... društveno u ličnosti pojedinca i, islovremeno, iznosi pred njega obeležje društvenog” 5 , onda se može reći da su urednici i spikeri radija u Monlevideu. među našim iseljenicima u Urugvaju,

21