РТВ Теорија и пракса

ključno pitanje da li je, kao i kompjuter, ta psiho-mašina dobro upotrebljena? Kompjuter kao velika kartoteka, kao veliki slivnik svih informacija na svetu može da posluži kao opasna alatka totalitarne kontrole Ijudi. To je poznata stvar iz kompjuterologije. Televizija se, takođe, može zloupotrebiti i televizija se može upotrebiti u alatku kritičke paranoje kao što je to Dali rekao. Zato je televizija opasna. Ne bi smela da se daje u ruke kritičko-paranoidnim osobama ili grupacijama. A. S.: Šta misliš ima li ih na našoj televiziji? R. P.: Nema. Ljudi na televiziji, koje ja poznajem, su obični, fini, šaljivi, zanimljivi... možda je u toku duge istorije televizije uspelo da se prošvercuje dva-tri kritička paranoika, ali uglavnom moj utisak je da je na televiziji jedan heterogeno sastavljen i zbog toga bogat i raznovrstan koristan svet. A. Š.: Televizija je, dakle, korisna? R. P.: Televizija ovakva kakva je, više je korisna nego štetna. To je psiho-mašina koja se dosta spontano ponaša, ali ukoliko bi je uzele u svoje ruke paranoidne grupacije mogla bi da postane ne samo štetna nego i opasna. A. Š.: Naša jugoslovenska televizija je po tebi zdrava, korisna i preporučljiva. S obzirom da si ti urednik u Naučnom programu, zanimljivo bi bilo znati koji program Televizije sam pratiš, pa bi ga, ргета tome, preporučio i gledaocima ? R. P.: Kad sam sam - redovno gledam Školski program. Kada sam u krugu porodice radije gledam emisije koje su рго et contra, jer za vreme emisije možemo da razgovaramo opredeljujući se za jednu stranu u debati ili za drugu stranu. A. Š.: Da li su to emisije tipa Kino-oko? R. P.: Kad je dobro Kino-oko, onda je dobro za kolektivno gledanje, ali kad sam sam, onda odabiram meditativne emisije. Danas sam gledao emisiju o Marku Čelebonoviću. lako sam se spremao za ovaj razgovor, „кгао” sam vreme i odlagao polazak јег me je ta emisija interesovala.

169